Obično kada pričamo o obrazovanju često čujemo komentare kako u sistemu izostaje praktična nastava, međutim, to sigurno nije slučaj u Poljoprivrednoj školi u Bačkoj Topoli. Naša ekipa obišla je školsku ekonomiju gde ima prakse na pretek, bukvalno za sve smerove koje nudi ova poljoprivredna škola. Ekonomija je data školi još davne 1964. godine. Ne možemo ni da izračunamo koliko je generacija đaka praktično znanje steklo upravo na ovom imanju.
“To je mesto gde se peče zanat. To je mesto gde se teorijsko znanje pretvara u praktično znanje, u nešto trajno. Naša poljoprivredna škola je možda i najkompleksnija u našoj zemlji. U zavisnosti od godine, pohađa je između 500 i 600 učenika, a imamo zaista puno različitih profila: poljoprivredni tehničar, prehrambeni, veterinarski, rukovaoce poljoprivrednim mašinama, većare, vrtlare, mesare, pekare itd. Sa radošću mogu da kažem da i u ova teška vremena uspevamo da popunimo sve smerove.” – kaže Arpad Fenjveši, rukovodilac praktične nastave.
DNEVNO IZMEĐU 70 I 80 ĐAKA POHAĐA PRAKTIČNU NASTAVU NA EKONOMIJI
510 đaka trenutno pohađa bačkotopolsku Poljoprivrednu školu, nastava je dvojezična, a u zavisnosti od razreda i smera, dan, odnosno dva dana nedeljno izdvojena su za praksu. Na ekonomiji apsolutno dominira stočarski deo, pa smo se tokom obilaska potrudili da obiđemo sve, što nije malo, i svakako neće sve stati u ovu našu reportažu.
“Ekonomija je zaista velika. Obrađujemo 110 hektara zemlje, razvili smo jedno veoma jako stočarstvo sa 250 svinja, 35 goveda, 60 ovaca, tu su i pčele i koke nosilje.” – ističe Arpad.
Ali krenimo redom. Kada je reč o mlečnom govedarstvu, tu dominira simentalac o kojem učenici veoma lepo brinu. Beleže svaki detalj, pa se mogu pohvaliti i zadovoljavajućim rezultatima.
“Što se tiče mlečnog govedarstva, imamo 12-13 krava na muži. Bazirani smo na simentalskoj rasi, jer je ona kombinovana, te mušku telad ostavljamo za dalji tov. Naše krave su izuzetno vredne, daju oko 6500 litara mleka po laktaciji, mleka ekstra kvaliteta.” – dodaje naš sagovornik.
PONOSNI NA SVOJE SVINJARSTVO
Kada je o svinjarstvu reč, naši domaćini se mogu pohvaliti sa onim što imaju u oborima, te se dosta grla proda za dalji priplod.
“U oborima imamo velikog jorkšira, to je jedan manji zapat od 25 krmača. Smatramo da imamo jednu od boljih genetika koja postoji u našoj zemlji. Svako treće grlo koje izađe sa naše farme, izađe kao priplodni materijal. Ponosni smo na to, a to apsolutno doprinosi i profitabilnosti naše proizvodnje.” – ističe ponosno Arpad.
EDUKACIJA NA PRVOM MESTU
Iako nije reč o poljoprivrednom gazdinstvu, već o školskoj ekonomiji, i iako nije akcenat na rentabilnosti, već na edukaciji, naravno da su i oni pogođeni osilacijama i teškim prilikama kada je reč o cenama poljoprivrednih proizvoda. Ekonomija se trudi da bude samoodrživa, što nije lako u današnje vreme, kaže naš sagovornik.
“Zato stojimo na puno nogu. Jedne godine nas izvuče svinjarstvo, druge, goveda, imamo i plastenike, 5 hektara voćnjaka, rasadnik, tako da tokom godine imamo više priliva sredstava. Moramo poslovati tako da novca bude i za buduće investicije, moramo biti rentabilni. A moramo se na neki način i zahvaliti svim učenicima tako što ih šaljemo na ekskurzije, sajmove, a maturantima organizujemo besplatan banket. Na taj način želimo da im se odužimo za sve dane koje su radili na imanju.” – kaže Arpad Fenjveši, rukovodilac praktične nastave.
Ovde učenici mogu da polažu za traktor, uče sve u vezi sa ishranom, sami prave smeše, oru, seju, pripremaju zemljište, zatim su tu plastenici i staklenici, a ono što je takođe za pohvalu jeste to što sve objekte greju pomoću biomase proizvedene baš na ovom imanju.
ŠKOLSKA EKONOMIJA IMA SVOJ MINI ZOO VRT
Puno je segmenata koji su zaista važni za dopunu teoretskog znanja stečenog u učionicama, te nam se čini da znanje i iskustvo stečeno ovde, nema cenu. Tokom naše posete na praksi su bili i budući veterinari koji su imali zadatak da se pobrinu za tek ojareno jare. Deluje nam da nema straha po budućnost ove škole, iako je tokom poslednjih godina nešto manje učenika u odnosu na neka sretnija vremena.
Na ekonomiji je osnovan i mini zoo vrt, kako bi na još jedan način privukli učenike. Tu su jeleni lopatari, lame, paunovi, patuljaste kozice, možda i omiljeni stanovnici školske ekonomije.
