U srednjoj poljoprivrednoj školi u Zrenjaninu se obrazuju đaci u oblasti poljoprivrede , proizvodnje i prerade hrane. Imaju četiri smera: veterinarski i poljoprivredni tehničar, tehničar hortikulture i rukovalac mehaničar poljoprivredne tehnike. Međutim ono što nije nametnuto kroz formalno obrazovanje, nametnula je priroda sama. Profesorica Jelena Šalotić je zajedno sa svojim đacima napravila projekat bio bašta. To je svojevrsno organsko dobro iz organskog povrtarstva i to u dvorištu škole.
„Sve je počelo od jednog projekta za zelenije i čistije škole Vojvodine. Tako je počela priča i nastala bio bašta. Sada uviđam sve više da nisam pogrešila, da sam na pravom putu zato što đaci jako vole ovde da dođu. Kao što se može zaključiti po prvom ulasku ovde, to je mnoštvo boja, različiti oblici i mirisi. Ne gajimo samo povrće, gajimo sve začinske biljke, tako da kako mi rado posećujemo našu baštu, tako je rado posećuju i insekti, kako korisni, tako i štetni.“ – priča nam na početku razgovora Jelena Šalotić, nastavnica Poljoprivredne škole u Zrenjaninu.
Bio bašta za đake
Iz ove bio bašte se ništa ne prodaje, sve što se uzgoji podeli se đacima, profesorima i komšijama. U hladovini pored bašte predah jednako pronalaze đaci i profesori, kako bi razmenili iskustva, popili kafu ili jednostvano uživali u pogledu i mirisu koji se pruža iz ove zelene oaze.
„Biljke zaštitnice vrta imaju posebnu ulogu. Sem Dragoljuba, tu nam je bosiljak sitnolisni, đenoveze, neven, zatim tu su i cvetne vrste, a sadimo ih da bi uživali, nije sve da se pojede, moramo i da uživamo. Takođe, životinje ne delimo od biljaka. Nama je to sve priroda, jer smatramo da su životinje pokretni deo vrta. Ako biljke sadimo i stalno su tu, onda su životinje tu ne da ih uništavamo, već da ih bude što više. Tu su: žabe, gušteri, bubamare, čak bude i krtica. Želim da kod učenika promenim mišljenje da su to štetni insekti. Svaka životinja ima svoje mesto u prirodi. Ukoliko uništite jednu od tih životinja, onda sebi stvarate neki drugi problem. Neću da stvorim sterilan vrt, već vrt koji će biti bogat kako biljkama, tako i i životinjama.“ – kaže Jelena Šalotić.
Kupke za biljke od biljke
Osim što su cvetnice i začinsko bilje, lepe su za gledanje a imaju i jednu daleko praktičniju ulogu u zaštiti ove bio bašte. Osim toga što pojedine biljke mirisom teraju insekte, profesorka Jelena sa svojim đacima pravi razne kupke i zaštitna sredstva koja im pomažu da othrane i sačuvaju zdrave biljke.
„Ostavili smo namerno, cvetove kamilice, zato što ćemo da ih osušimo i napravimo biljnu kupku. Potom ćemo u taj rastvor da potopimo seme koje smo pre toga dobili pre setve. Kažu da ta kupka doprinosi da seme brže klija i da biljka posle bude mnogo otpornija. Znači, koristimo za zaštitu biljaka: mleko, sodu bikarbonu, beli luk, biljke zaštitnice vrta, kao što je bosiljak sitnolisni ili đenoveze, neven, crni luk. Čenove belog luka uvek zabadamo između biljaka, jer obično kod kupusnjača, gajimo kelerabu i kupus, štetne insekte odbija svojim mirisom beli luk tačnije čenovi, tako da ih oni onda i ne posećuju.“ – objašnjava Jelena Šalotić.
Kao i kod svakog ozbiljnog organskog proizvođača i ovde se najviše pažnje posvećuje prevenciji. Negovanju biljka na način da se problemi preduprede. Prošlu godinu su u ovoj bašti glavobolju zadavali puževi. Problem su rešili tako što su pravili klopke od piva.
„Uzmete plastičnu čašu od jogurta, iskopate rupu, stavite čašu, napunite je pivom, puževi budu privučeni i dođu. Klopku postavite npr. danas tako da sutradan kad dođete samo ih pokupite iz čaše i odnesete negde van blizine bašte.“ – savetuje Jelena Šalotić.
Đaci skupljaju napasti
Sakupljanje puževa ili krompirovih zlatica za đake nije problem. Osim što površina pod organskom proizvodnjom nije velika, na praksi uvek ima dovoljan broj đaka da se time pozabave.
„Prošli put smo imali malo veći napad krompirove zlatice. Obzirom da imamo dosta đaka svaki je dobio po jednu plastičnu čašu i svaku biljku su pogledali. Krompirova zlatica leže jaja sa naličja onda su obavezno gledali i naličje lista. Najveću štetu ne nanosi odrastao insekt, nego larve koje kad se izlegu iz jaja budu jako gladne i praktično nam obrste skoro ceo rod.“ – priča Jelena Šalotić.
Ova bio bašta se đubri glistenjakom, a imaju dva legla kalifornijskih glisti kao i kompozište. Entuzijazam profesorke Jelene Šalotić ne jenjava i postoje planovi da se bio bašta širi i da se gaje što raznovrsnije biljke. Kao i ostali organski povrtari i u Zrenjaninskoj poljoprivrednoj školi se snalaze po pitanju organskog semena. Uglavnom ga dobijaju na poklon, ostavljaju sami ili donose iz inostranstva.
