Visoke temperature tokom letnjih meseci često dovode do trovanja usled kvarenja hrane. U seoskim sredinama, kod nas, opšte je poznata činjenica da nijedno slavlje niti veselje ne može da prođe bez prasetine i dobrog pečenja. Ne slušajući preporuke veterinara dešava se da dolazi do masovnog trovanja usled oboljenja od trihineloze.
Ovaj sićušni parazit (trihinela spiralis), ukoliko se nađe u mesu i dospe u ljudski organizam može da prouzrokuje brojne probleme opasne po zdravlje. Kada se ovako nešto dogodi ljudi se uplaše i počnu više da vode računa, pa tako u svakom zlu ima i neko dobro koje natera ljude da se dozovu pameti. Ovakvi slučajevi dovode do epidemije pre svega opšte nemarnosti koja ima dalekosežne posledice. Trihinele ima svuda, gde se gaje svinje ima i pacova, nosilaca ovog parazita, a svinja kao svaštojed, hoće često da uhvati i po nekog pacova.
Zašto se oboljeva kod nas
Ovakvi slučajevi se dešavaju i u drugim delovima sveta, ali tamo ljudi ne obolevaju od trihinele. Zbog čega je to tako? Pre svega, u tim zemljama niko ne kolje svinje u svom dvorištu. Svinje gaje, ali ih kolju u klanicama i pre upotrebe meso obavezno pregleda veterinar. Pa, opet kod nas se češće nego bilo gde drugde dešavaju epidemije. Odgovor leži u našem mentalitetu. Da su naši mesari i „majstori“ za pršutu, kobasice i kulen poštovali davno objavljenu preporuku da meso pregleda veterinar, ni kod nas ne bi bilo obolelih.
Kontrola kvaliteta mesa neophodna
U Mačvi, kao poznatom svinjarskom kraju, ima trihinele, ali retko kada neko oboli, jer seljaci savesno odnose veterinaru uzorak mesa na pregled. Da cela stvar bude tužnija, pregled uzorka komadića mesa iz dijafragme zaklane svinje, ne košta više od nekoliko stotina dinara. Posle pregleda vlasnik, kada sedne za sto da se omrsi, ne strahuje da će posle mesec dana inkubacije on i njegovi gosti da dobiju glavobolju, visoku temperaturu i druge simptome koji ih preporučuju za višenedeljno ležanje i lečenje u već krcatoj bolnici. Dakle: nehaj. Naše poznato omalovažavanje i potcenjivanje preporuka lekara i veterinara, navika da radimo kako nam se hoće, makar i na sopstvenu štetu.
Vetrinarska struka kaže da do porasta broja obolelih dolazi, jer godinama nije objavljivana deratizacija i uništavanje glodara u seoskim dvorištima, naročito u oborima za svinje.Pacovi su se namnožili i nije čudo što ih ščepa neka svinja koja u obroku nema dovoljno belančevina. To je, po mišljanju mnogih veterinarskih stručnjaka glavni uzrok , pa samim tim i prvi korak u suzbijanju ovog obolenja. Obavezan pregled mesa, čak i zabrana klanja u domaćinstvu bez veterinarskog pregleda i uz visoke novčane kazne rešili bi ovaj problem.
Preuzimanje teksta je dozvoljeno samo uz navođenje našeg portala kao linkovanog izvora.
