Poznati slovenački stručnjak za voćarstvo, Franc Kotar, često je govorio da istinskim ljubiteljima tog posla, voćarstvo mora da teče venama, kako bi mogli da razumeju „jezik voćaka“. Upravo tim principima rukovodi se i poznati proizvođač jabuka i bresaka u Kamendolu, Slavoljub Đorđević. On se pre nekoliko godina, iz informatičkog sveta, upustio u neizvesnu i često neisplativu voćarsku proizvodnju. Citirajući, na početku našeg razgovora, Kotareve reči „Mnogi rezači, kada izađu iz voćnjaka, trebali bi da plate za štetu koju su napravili domaćinu“, Đorđević kaže da se to jednako može odnositi i na štete koje nanesu berači.
Manjak berača glavni izazov za pravilnu berbu
Nedostatak obučene radne snage, jedan je od glavnih izazova za pravilnu berbu, ističe Slavoljub Đorđević. Zbog masovnog odlaska sezonskih radnika u inostranstvo, domaći voćari prinuđeni da se snalaze na razne načine oko berbe. Mnogi od njih su, čak, prisiljeni da taj zahtevan posao, obave porodično ili uz pomoć komšija i prijatelja. Upravo da bi predupredili moguće greške pri branju, Đorđevići su se opredelili za primenu novih uzgojnih oblika u svojim voćnjacima. Slavoljub kaže da se na njihovim plantažama primenjuje uzgojni oblik koji vodi računa i o komforu berača. Gotovo svi poslovi mogu da se urade sa zemlje. Nisu potrebne ni merdevine ni platforme. Dovoljno je da imate znanja i volje i posao se odvija sa lakoćom.
Letnja rezidba u toku vegetacije trend u svetu
Današnji voćari, ukoliko žele uspešno da se bave tim poslom, najpre moraju da se suoče sa količinom svog neznanja. Tako postaju otvoreniji za prijem novih informacija i ostvaruju napredak. Nestručnost je mnoge voćare često skupo koštala i zato je imperativ porodice Đorđević konstantna edukacija i usavršavanje. Kako ističe, trude se da kao edukativno gazdinstvo u tom kraju, budu svojevrsni korektivni faktor svojim kolegama voćarima. Slavoljub kaže da je osnova u poznavanju specifičnosti određenih sorti voća, kako biste imali uspešnu i pravilnu berbu. Svaki period u toku godine je jako važan, priča nam Slavoljub, pokazujući nam stabla bresaka. On savetuje druge voćare da, neposredno nakon berbe, obavezno povedu računa o važnoj pomotehničkoj meri – gustini samih stabala. Grane mogu da blokiraju prodor sunčeve svetlosti do mladih pupoljaka, koji naredne godine treba da daju potencijalni rod. Kaže da su od samog početka pratili savremene svetske trendove u proizvodnji koštičavog voća. Primenjuju letnju rezidbu stabala, u toku vegetacije, a ne u periodu mirovanja. Tada se rane na stablima, upozorava Đorđević, znatno teže revitalizuju, što može dovesti do bolesti celog stabla u kasnijem periodu.
Apel voćarima da ne ostavljaju plodove na granama
Opasan protivnik svakog voćnjaka jesu i „Monilia Laksa“ i „Monilia Fruktigena“. Gljivična oboljenja koja mogu ugroziti potencijalni rod i do 75 posto. Zato Đorđević apeluje na voćare da ne ostavljaju plodove na granama kako bi smanjili gubitke ali i sprečili širenje zaraze po rejonu. Zadovoljan je ovogodišnjim prinosom od preko 15 tona po hektaru. Reč je o mladom zasadu, podignutom tek pre tri godine. Proizvodnja se odvija u uslovima „suvog voćarenja“. Na oko dva i po hektara, Đorđevići su zasadili dve sorte bresaka: „Rom Star“ i „Orion“ nektarine. One su se dobro aklimatizovale u gročanskom kraju. Ono čime nisu zadovoljni jesu plasman i cena tog koštičavog voća.
Rejonizacija voćarstva strateški važan projekat
Da bi premostili nepovoljne tržišne uslove, Đorđevići se oslanjaju na svoje skladišne prostore koji su im svojevrsni vremenski amortizer. Slavoljub tvrdi da se tržište poslednjih godina znatno promenilo, a krivicu, smatra on, podjednako snose sami proizvođači ali i distributeri koji prodaju njihovo voće. U ozbiljnijim proizvodnjama, mora se voditi računa o svim faktorima, smatra Slavoljub. Upravo najmanje greške, vremenom, dovode do lošijih rezultata. Mišljenja je da bi država određenim potezima morala da izađe u susret domaćim voćarima. Rejonizacija voćarstva, jedan je od njih. Prema njegovom mišljenju, našoj zemlji je potrebna mapa, na osnovu koje će se tačno videti koji delovi su pogodni za gajenje određenih voćnih vrsta. I to na osnovu geografskih i klimatskih područja. Sve sa ciljem da se u proizvodnji voća ostvari ujednačen kvalitet ali i da se poveća njegov izvoz.
Opšti interes voćara da bude iznad ličnog
U narednom periodu Slavoljub Đorđević pokušaće svojim primerom da utiče i na druge renomirane voćare i da ih motiviše na to da im opšti interes bude iznad ličnog. Promenom stava, mogli bi, kako nam je rekao na kraju posete njihovom voćnjaku, da apliciraju za projekte koji bi im bili izvor neophodnih prihoda ali bi ujedno lakše trasirali sebi put na zahtevna inostrana tržišta.
