Dvadesetosmogodišnji Arpad Molnar iz sela Mužlja, spada u red edukovanih poljoprivrednika. Uprkos brojnim primamljivim ponudama za rad u inostranstvu, odlučio je da ostane na porodičnom imanju i posvete se nasleđenoj proizvodnji keleraba. Ovaj mladi inženjer poljoprivrede za zaštitu bilja, stečeno znanje iz univerzitetskih klupa u Budimpešti, namerava da upotrebi u sopstvenim plastenicima. Primenjuje holandski model precizne poljoprivrede i integralne proizvodnje. Kako nam je rekao ovaj mladi povrtar, prošlo je vreme odokativne poljoprivrede, u kojoj se cela proizvodnja organizovala „napamet“.
Ovaj mladi proizvođač kaže da je moderno povrtarstvo nezamislivo bez preciznih podataka analize zemljišta i vode koja se koristi za navodnjavanje određenih kultura. Jednako važan faktor jeste i precizna prihrana biljaka. Adekvatan tretman biološkim preparatima, koji ih održavaju u dobroj kondiciji tokom cele godine. Zdravlje potrošača im je, kako ističe Molnar, na prvom mestu. To ih je opredelilo za primenu koncepta integralne proizvodnje, koja je na njihovom gazdinstvu prednost dala isključivo biološkim preparatima. Arpad kaže da je ozbiljna poljoprivredna proizvodnja gotovo nezamisliva bez knjige polja. O neophodnim generalijama sa njiva, koja, kako dodaje, omogućuje da se prati sledljivost u proizvodnji. Veliki trgovinski lanci već su počeli da traže od proizvođača knjige polja, pre svega, zbog podataka o hemijskim tretmanima biljaka.
Keleraba sve traženija namirnica
Osim po uzgoju šargarepe, paprike i salate, Molnarovi su poznati i po prvoklasnoj kelerabi. To je namirnici čija proizvodnja, kako ističe Arpad, ima perspektivu i siguran plasman. Zbog svojih nutritivnih vrednosti, sve je traženija na pijačnim tezgama u zimskim mesecima. Opisujući nam proces proizvodnje, Arpad kaže da se keleraba proizvodi u visokim bankovima. To je u Banatu, gde zemljište nema idealne fizičko – hemijske osobine, najbolji izbor domaćinima. Osim toga, ovim načinom sadnje obezbeđuje se dobra drenaža, dobro je provetravanje, koren je zaštićeniji u slučaju zadržavanja vode, a postiže se i viša temperatura zemljišta. Do oko 5 stepeni.
Molnar napominje da je kod kelerabe najvažnije koliko glavica se sadi po kvadratnom metru. Oni na otvorenom polju sade 12 komada a u zatvorenom 14 glavica te biljke. U danu naše posete, na njihovim njivama bila je u toku berba kelerabe. Berba bi trebalo da bude završena do prvih ozbiljnijih mrazeva, kada se proizvodnja prebacuje u plastenike.
Globalna udruženja poljoprivrednika za snažniji prodor na ino – tržišta
Iako im je i kvantitet jednako važan, Molnar ističe da su trenutno na pijacama najtraženije veće, lepo formirane kelerabe, koje dostižu do 300 grama. Potražnja za tom kupusnjačom je iz godine u godinu sve veća. To je jedan od razloga da se zadrži na njihovim poljima, dodaje on. Iako su ih majske kiše malo unazadile, kao i većinu drugih povrtara, to se nije odrazilo na prinose, koji će biti zadovoljavajući. Trenutna cena, od oko 30 dinara po komadu kelerabe im odgovara. Ipak, zahtevi kupaca lako se mogu okrenuti za 360 stepeni. Upravo to je razlog zbog kojih bi, po njegovom mišljenju, uz manja udruženja i klastere, u Srbiji trebalo da postoji i globalno udruženje poljoprivrednika. Ono bi imalo ulogu svojevrsnog integratora svih proizvodnji. Molnar smatra da bi se, najpre, morale menjati dosadašnje navike proizvođača ali se ujedno mora intenzivnije raditi da njihovom ujedinjavanju, na nivou cele države.
Bez planske proizvodnje nema značajnijeg napretka
Šargarepa je nova povrtarska kultura, koja je od ove godine počela da se gaji na oko 40 hektara na njihovom gazdinstvu, pre svega, jer je na svetskom tržištu drastično poraslo interesovanje za tom zeljastom biljkom. Od detinjstva su ga, priča nam na kraju, roditelji učili da čovek nikada ne treba da bude zadovoljan postignutim, već da neprestano treba sebi da postavlja ciljeve i ide napred. To je pravac kojim ovaj mladi i ambiciozan domaćin, koji predstavlja četvrtu generaciju Molnarovih koja je odlučila da se posveti tom poslu, želi da korača i u godinama koje slede.
