Voćarska proizvodnja u Gornjoj Trnavi

0
1398
Agrosaveti - Vocarska proizvodnja Gornja Trnava 06

Broj stoke se smanjuje, a hektara pod voćem raste

Iako je nekada u selu Gornja Trnava kod Topole bilo daleko više stoke, goveda posebno, danas je ipak ovde voćarstvo u ekspanziji. Uz tradicionalnu proizvodnju šljive, sade se višnje i trešnje, a tim putem krenuo je i mladi doktor veterine, Đorđe Marković. Iako mu je stočarstvo i struka i ljubav, i iako se i sam bavi proizvodnjom mleka, voćarstvo je nešto na šta gleda kao na dugoročan plan.

Orius 1120x1080

“To nije moja struka, ja sam doktor veterine, ali jednostavno ne bih da zapustim imanje, a ovo bih nazvao i špar kasom. U ovom delu Šumadije ne postoje velike parcele, do 50-60 ari, ko ima hektar on je bogat čovek. Zato ne mogu da se skoncentrišem na jednu kulturu. Imam ukupno 5 hektara pod voćem, šljiva, višnja i trešnja.”

Agrosaveti - Vocarska proizvodnja Gornja Trnava 05

Loša sezona za višnju

Sezona za višnju nije bila za pamćenje, ističe naš sagovornik. Kvalitet nije bio zadovoljavajuć, a ni cena. Sa oko 300 stabala, ubrali su 1800 kilograma, što je upola manje u odnosu na prošlu godinu, te uz puno borbe i truda, zadovoljstvo je ipak izostalo.

Agil 1120x180

“Pre svega bilo je teško doći do višnje, do zdravog ploda. Suša, pa kiša, prskanje, plod nije bio kvalitetan kao prethodnih godina. Cena je išla od 30 dinara za drugu klasu, do 60 dinara za prvu klasu u prvim danima predaje roda”, kaže mladi poljoprivrednik.

PROČITAJTE I...  Zaštita jabuke protiv čađave krastavosti i pepelnice

Agrosaveti - Vocarska proizvodnja Gornja Trnava 02

Cena berbe je bila oko 25 dinara po kilogramu, što je ogromna stavka na pomenutu otkupnu cenu višnje, ističe Đorđe.

Dolazi berba šljive

Ono što sledi jeste, berba šljive. Stenlej dominira kod većine voćara u ovom kraju, kao najtraženija i najotpornija sorta. Rodio je solidno, a da nije bilo grada moglo bi se reći da je za šljivu godina bila dobra.

“Što se tiče šljive, 90% je stenlej. Šta će biti do berbe, videćemo. Malo nas je zakačio grad, pa plodovi koje je dokačio ne mogu ići u prvu klasu. Rodio je dobro, bar po 50 kg po stablu.”

Đorđe je posadio trešnju na oko 80 ari, odlučio se za tri rane sorte, kako bi stigao da je završi pre višnje.

Uz voćarstvo, kao što smo rekli naš domaćin se bavi i stočarstvom, radi u Poljoprivrednoj školi, te ima pune ruke posla i oko veterinarske struke.

Bilo kako bilo, za pohvalu je i to što je rešen da ostane u Gornjoj Trnavi i da sačuva i unapredi porodično imanje.

PROČITAJTE I...  ŠLJIVA – Ruža naših voćnjaka

Opširnije pogledati u prilogu.

Prethodni tekstSlatko-ljuti džemovi: Egzotične kombinacije i Harmonija ukusa
Sledeći tekstSYSTIVA – NOVI FUNGICID ZA TRETMAN SEMENA

POSTAVI KOMENTAR

Unesite komentar
Unesite Vaše ime