Postoji više razloga zašto dolazi do sušenja kajsije, a ovo su najčešći. Ukoliko znamo uzrok problema, lakše i brže ćemo rešiti problem.
Kajsija se suši zbog loše izabrane lokacje gde dolaze do izražaja niske zimske i kolebljive temperature za vreme jesenjeg i prunudnog zimskog odmora, posle januara.
Zatim, zbog napada bakterije Pseudomonas syringae, a kada stabla oslabe napadaju je gljive Cytospora cincta, kao i zbog lošeg korišćenja podloge za proizvodnju kajsije. Neke podloge nemaju dobru podudarnost sa kajsijom (džanarika, razne šljive), a sa druge strane ne mogu uspevati na našim brdskoplaninskim zemljištima (sejanac kajsije, breskva i druge).
Pored ovih, postoje i neki drugi uzročnici iznenadnog sušenja kajsija, ali sada navodimo samo one koji su najvažniji i najčešći.
Lokacija i sorte
Kajsija ne rađa redovno i zbog pogrešno izabrane lokacije na kojoj se javljaju pozni prolećni mrazevi. To bi bili neki od osnovnih uzročnika sušenja stabla ili neredovnog rađanja kajsije.
Kada je reč o sortama najbolje su one koje su se prilagodile našim klimatskom uslovima. Kajsiju treba navodnjavati kad god nastane sušni period, pa čak i zimi, ali natapanje treba prilagoditi fazama razvoja stabala i ploda kajsije.
Orezivanje i proređivanje kajsije
Mlada stabla je potrebno orezivati radi formiranja krune, odnosno rasporeda grana. U periodu rađanja orezivanje treba svesti na minimum, koji se sastoji u proređivanju suvišnih grana i grančica i prekraćivanju trogodišnjih grana radi obnove rodnog drveta.
Važno je da se orezivanje obavi u početku vegetacije, nikako zimi ili u jesen, a može i u periodu intenzivnog porasta (u maju) uz premazivanje većih preseka određenim sredstvima. Pre i posle orezivanja jednog stabla treba utaditi dezinfekciju makaza u 70% etil-alkoholu.
Kod kajsije je važno da se ne dozvoli preobilno rađanje, već plodove treba proređivati, tako da ostanu na rastojanju od 3,5 do 5 cm.
Đubrenje
Kada je reč o đubrenju, kajsije važno je istaći da više šteti ako se preobilno đubri nego ako se ne đubri uopšte. Zato đubrenje mora da se uskladi sa potrebama biljaka. To se radi na osnovu analize zemljišta, lista i opšte kondicije stabla. Kalijum ima najveći značaj na njeno zdravstveno stanje. On pospešuje vitalnost stabla i čini ga otpornim prema mrazevima. Kalijumova đuriva treba dati u jesen, kaže struka.
Prema azotu treba biti naročito obazriv, bez obzira da li se daje u obliku nitrata ili u mešavini sa fosforom i kalijumom. Sve dok stabla ne počnu da rađaju, pa i do pune rodnosti, azotna đubriva ne smeju da se daju nekontrolisano. Svu količinu azotnih đubriva treba dati najkasnije do pred početak kretanje vegetacije, a u izuzetnim slučajevima do 15. maja. Fosforna đubriva je poželjno dati u jesen.
Preuzimanje teksta je dozvoljeno, samo uz navođenje našeg portala kao linkovanog izvora.
