Na području opštine Bačka Palanka, gde ima peskovitih oranica, zemlja je bila dovoljno zagrejana te su veliki povrtari započeli posao na vreme. Naša ekipa snimila je utovar luka jesenje setve na njivama, možemo slobodno da kažemo čoveka koji obara sve rekorde u prinosima. Dragan Guljaš iz Silbaša ove godine očekuje 100 tona po hektaru, a luka ima na više oko 107 hektara. Počeo je 2004 i to uslužno, od 2016 sve ozbiljnije i profesionalnije, danas u samom vrhu po proizvodnji crnog luka.
„Pre 20 godina sam krenuo, kupio sam sejalicu za sitno semena, koja je tada bila 13.000 eura, to je za mene, tada, bilo puno novca. Ja sam tad počeo i krenuo sam da radim dosta usluga sa setvom luka i posle nekoliko godina sam krenuo i ja da radim proizvodnju luka na malim površinama. I tek 2016. godine sam krenuo ozbiljnije proizvodnju luka, gde sam sve mehanizovao, uzeo pakericu, liniju kompletno za pakovanje luka. Tada sam imao 5, 10 kg pakovanje, sada trenutno imam i za malo pakovanje, od 0,5 do 3 kg i sve smo mehanizovali. Kompletno je proizvodnja mehanizovana“ objašnjava Dragan.
„Ovo nam je sada, mogu da kažem, prva godina da imamo rekordne prinose u zimskom luku. Preko sto tona po hektaru luka imamo zimskog. Nakon njih idu jari lukovi koje smo radili krajem februara i završili smo početkom marta setvu.“ objašnjava Dragan i dodaje da će početkom augusta da rade svaki dan.
Ove godine trenutno imam zasejano 107 hektara luka. Biće prinos preko 100 tona luka, po hektaru. Od zaposlenih najviše je angazovano traktorista, a kompletna proizvodnja luka radi se pod sistemom kap po kap.
„Prvo skladište sam napravio 2014. pa 2019. 21. 23. isto sam pravio, svake godine povećavam kapacitete. I neki cilj mi je da imam 10.000 tona proizvodnja luka godišnje“ kaže naš domaćin.
Luk najisplativiji
„Prošle godine nismo imali cenu luka ispod 35 dinara, a sad nam je trenutno 20 dinara. A za august, septembar ne znam na koju cenu da računam. Verovatno će biti niža cena kada se bude radio luk ovaj iz prolećne setve. Kada budu svi krenuli da rade jare lukove.“
Dragan objašnjava da se opredelio za luk jer je video da je najisplativiji. „Možemo da napravimo dosta velik prinos. I kada je niža cena, ima zarade. Ove godine je već dosta dug period toplog vremena. Ne znamo šta će biti sa ratarskim kulturama. Soja, kukuruz. Izgledali su dobro do pre 10 dana, ali sada, sve je diskutabilno, luk je siguran.“
Rumunija, Bugarska, Bosna, Hrvatska, onda i Makedonija i Albanija, zemlje su koje otkupljuju Guljašev luk.
Na pitanje kako se snalazi sa radnom snagom obzirom da ima velike površine pod lukom Guljaš objašnjava da ima kompletnu mehanizaciju za ovaj posao od setve do pakovanja, ipak ne isključuje vredne radnike koji sa zadovoljstvom rade kod ovog gazde.
Pored luka Dragan od nedavno radi i krompir i cveklu, obe kulture na po 15 hektara. Junsku cveklu očekuje u novembru , dok će rani krompir da se vadi za koji dan. Sve stiže i kako kaže nađe se vremena i za predah.
Podsetimo, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u Srbiji se pod lukom godišnje poseje 4.114 hektara, a proizvede 35.031 tona. Prosečan prinos je 8,5 tona po hektaru. Ali je kod profesionalnih proizvođača daleko veći, kreće se od 60 do 80 tona po hektaru. Našem domaćinu nadaleko čuvenom po ovoj povrtarskoj kulturi cilj je da proizvede 10 hiljada tona luka godišnje.
