Ruralni razvoj, celokupan razvoj sela

0
585
Agrosaveti - Ruralni razvoj 01

Razvoj svih segmenata života i rada je veoma važan, jer nije dovoljno da se nekome reše samo egzistencijalni problemi kako bi ga zadržali na selu. Važan je i društveni, zabavni i sportski život.

Web baner Dekalb Bayer 1120x180 V01

Stanovnike ruralnih sredina u Srbiji i susednoj Hrvatskoj muče slični problemi kao što su nezaposlenost, nedostatak potrebne infrastrukture i kapaciteta za kvalitetan društveni život. Međutim, Hrvatska, koja je punopravni član EU, odmakla je nekoliko koraka dalje u rešavanju problema ruralnih sredina.

I tamo je, kao i u Srbiji, izražen trend odlaska mladih u zapadnu Evropu u potrazi za boljim životom. Međutim,  Slavko Marjančević, upravnik Odeljenja za ruralni razvoj u Osiječko-baranjskoj županiji, u razgovoru za Poljoprivrednik kaže da su neki od onih koji su otišli brzo shvatili da ni tamo ne teku samo med i mleko, pa su se polako počeli vraćati.

Adama Sultan 1120x180

„Normalno je da mladi žele da odu i oprobaju se u novoj sredini i neki od njih i uspeju, ali isto tako uspeh mogu da postignu i pojedinci koji su ostali. U dosta mesta naše županije već sada postoje solidni uslovi za život, pa se oni koji su otišli vraćaju, jer, iako u inostranstvu imaju veću platu, veći su i drugi troškovi“, kaže Marjančević.

PROČITAJTE I...  Poglavlje 12: Srbija tek na pola puta

Evropska unija svoje članice, kako kaže, podstiče i stimuliše da brže urade ono što i same znaju da je potrebno uraditi, ali bi im bilo potrebno znatno više vremena za to.

Aneri Galenika 1120x185px

Mere za ruralni razvoj

Takođe, pomaže im da kroz različite mere ruralnog razvoja, a ukupno ih je aktivirano 18, lakše urade sve ono što je neophodno za unapređenje i razvoj ruralne sredine. „Ovim merama podstiču se izgradnja infrastrukture, školovanje, društveni i sportski život i razvoj celokupne privrede. Poljoprivrednici se podstiču i na razvoj nepoljoprivrednih zanimanja, na udruživanje, očuvanje tradicionalnih zanimanja i kulturne baštine. U stvari, cilj je postizanje što veće diverzifikacije, kako poslova, tako i čitavog života“, kaže Marjančević.

Napominje da je struktura poslova koje obavljaju stanovnici u ruralnim sredinama značajno promenjena poslednjih 20 godina. Pre dve decenije se, na primer, 80 odsto stanovništva bavilo poljoprivredom, dok je danas agrar osnovno zanimanje svega 20 odsto ljudi. Ljudi sa sela uglavnom gravitiraju nekom od obližnjih gradova i tamo dosta njih nalazi zaposlenje.

PROČITAJTE I...  Bavarac otvorio hotel u znaku kobasice

Jedan deo se odlučio i za otvaranje sopstvenih pogona, u kojima je zaposleno nekoliko desetina radnika, a poljoprivredna gazdinstva se sve više posvećuju preradi, ruralnom turizmu i sličnom. Sve popularnija je i organska poljoprivreda kao jedan od načina da se ostvari dodata vrednost.

Razvoj svih segmenata života i rada je veoma važan, jer nije dovoljno da se nekome reše samo egzistencijalni problemi kako bi ga zadržali na selu. Važan je i društveni, zabavni i sportski život.

Marjančević ističe da ima puno prostora i za razvijanje prekogranične saradnje između Srbije i Hrvatske, kao i da je u toku nekoliko velikih projekata koji su značajni za obe države. Uprkos barijerama koje još uvek postoje, zajedničkih projekata je sve više  i ljudi treba da sarađuju na obostranu kosrist, zaključuje naš sagovornik.

Izvor: Agronews, Poljoprivrednik

Prethodni tekstRaste potražnja za mini kravama
Sledeći tekstIdealno vreme za kalcizaciju zemljišta

POSTAVI KOMENTAR

Unesite komentar
Unesite Vaše ime