Oduvek se govorilo da mladenovačkim krajem teče reka Veliki Lug ali i vrhunska vina uzornih vinogradara. Proteklih decenija tradicijska proizvodnja vina starih šumadijskih domaćina, u par navrata je prekidana, pa ponovo oživljavana. Ohrabruje činjenica da su u srcu Dubonskog vinogorja, ponovo nikli zasadi autohtonih sorti grožđa poput Tamjanike i Prokupca. Da su mladi proizvođači upisali svoja vina na vinsku mapu Srbije ali i u inostranstvu.
Najmlađi među njima je i naš domaćin, Uroš Pantić iz sela Rajkovac, koje se nalazi podno Kosmaja, podneblja idealnog za proizvodnju vina. Sa sadnjom prvih čokota počeli su kaže, ne tako davne 2013-te godine. Osnovni cilj je bio da se obnovi bogata vinska tradicija tog područja. Za njega i njegovu sestru, proizvodnja vina nije samo posao koji su nasledili od svog oca. Oboje su od malih nogu voleli sa roditeljima da učestvuju u samoj berbi, a ta ljubav nije prestajala do današnjeg dana.
Nagrada za uspeh nije samo u medalji
Uroš ističe da su upravo ljubav i kvalitet pronašli put do njihovih brojnih kupaca. A do kvaliteta su, proteklih pet godina, došli isključivo predanim i posvećenim radom. Uspeli su u tome da njihova mlada vinarija, vremenom stasa u modernu kuću vina. Na brojnim domaćim i međunarodnim vinskim takmičenjima, iz godine u godinu, oni nižu nagrade za najbolje ocenjena vina.
Najveći uspeh su, kaže Uroš, ostvarili na prošlogodišnjem najvećem vinskom takmičenju „AWC Wienna“, u Beču. Njihovo vino Merlot Cabernet „Barrique“, ocenjeno je zlatnim odličjem, dok je prema mišljenju anonimnih degustatora na tom prestižnom takmičenju, njihov „Dijalog“, rose vino, zaslužilo srebrnu nagradu. Ne manjka našem sagovorniku ni bronzanih odličja sa brojnih domaćih manifestacija.
Uspeh u Beču je tim značajniji, ako se ima u vidu da je na tom takmičenju vrednovano gotovo 13 hiljada vina pristiglih iz 40-tak zemalja sveta. Nagrade su im, kaže Uroš,“vetar u leđa“ i snažan podstrek da prošire svoju trenutnu paletu proizvoda. Na to ih, pored ostalog, obavezuje i slogan vinarije – „Priči nikada kraja“. Monolog“, “Dijalog“, “Dogovor“, “Trač“, samo su neki od naziva iz njihove vinarije i deo su savremenog marketinškog pristupa, za koji je zadužena Uroševa sestra.
Pomoć i savet uvek dobro dođu
Zlatna nagrada za kvalitet vina Uroša Pantića i njegove porodice, ispunila je ponosom i stručnu saradnicu Radmilu Koprivicu, iz Poljoprivredne stručne službe u Mladenovcu. Radmila kaže da je saradnju sa porodicom Pantić započela, najpre sa Uroševim ocem, a nastavila sa naslednikom Urošem, koji je otvoren za svaku sugestiju i preporuku. Nagrada u Beču za Vinariju Pantić, naglašava ona, kruna je cele vinogradarske proizvodnje tog kraja i dodaje da je Dubonsko vinogorje idealno za proizvodnju vinove loze, što ona na stručnim predavanjima i preporučuje tamošnjim proizvođačima. Bez ljubavi i predanosti, zaključuje ona, ne može da se ima vinograd kao što je onaj porodice Pantić.
A da bi vinograd izgledao baš tako, Pantići svakodnevno moraju da vode brigu o agrotehnici, rezidbi i zaštiti od bolesti. Uroš kaže da im je podneblje izuzetno naklonjeno, imaju dovoljno sunčanih dana, a i mraz ih je zaobišao ove godine. U njihovim vinogradima na 5 hektara, trenutno se od belih sorti uzgajaju šardone i autohtona tamjanika, a od crvenih merlot i kaberne frank. Nakon što ih uberu, koristeći savremenu tehnologiju prerade, godišnje proizvedu oko 30 hiljada litara vina.
Veći deo proizvodnje su, kaže pokrenuli iz sopstvenih sredstava, a deo su dobili od države kroz subvencije. Iako su zadovoljni odnosom države prema proizvođačima vina, uzdaju se u njenu veću pomoć kada je reč o plasmanu robe.
Dok oni budu tražili nove podsticajne mere države za osavremenjavanje proizvodnje, njihova vina traže put do inostranih ljubitelja tečnosti u kojoj je „sva istina“. Domaći konzumenti, najviše u beogradskim kafanama i restoranima, već su se uverili u vrhunski kvalitet „Priče koja nema kraja“. A s obzirom na ambiciozne planove ovog 30-ogodišnjeg proizvođača, priča o njihovoj vinariji uskoro će biti nastavljena.
Opširnije pogledati u prilogu.
