Vera Ranković je zajedno sa suprugom, pošto su otišli u penziju, ostavila Beograd i velegradski način života. Odlučili su da žive na selu, a organska proizvodnja povrća i voća usledila je kao prirodni tok stvari. Posvetili su se sopstvenom zdravlju i odlučili da penzionerski život učine što kvalitetnijim.
„Mi smo se preselili na selo, kad smo završili svoje gradske karijere i onda smo počeli da se bavimo sopstvenim zdravljem. Počeli smo da proučavamo i otkrili smo da se zdravlje stiče, ali i gubi preko ishrane. Počeli smo da gajimo baštu za sebe, to se vremenom proširilo. Potom smo dobili ideju da se tu možda može nešto i zaraditi“ – kaže Vera Ranković, organski proizvođač.
Organska proizvodnja – konstantno učenje
Svaki početak je težak, a organska proizvodnja zahteva konstantno učenje. Rankovićima je bilo teže nego onim proizvođačima koji su se prethodno bavili poljoprivredom, jer su se oni pre dolaska na selo, sa voćem i povrćem susretali uglavnom na pijacama i marketima.
„Mi smo počeli drugačije. Ljudi koji žive na selu znaju neke stvari, znaju kako da drže motiku, kako se zemlja priprema, kad se šta sadi. Mi smo sve morali da učimo, krenuli smo od početka.“
„Organska proizvodnja je specifična u nečemu, što je veliki problem ovde i veliki minus. A to je da traži mnogo papirologije. Čovek mora da bude kompjuterski pismen, jer je papirologija jako komplikovana i delom to je jedan od razloga što se organska proizvodnja ne širi bržim tempom“ – navodi Vera Ranković.
I voće i povrće po organskim principima
Proizvodnja ovog bračnog para se proteže na jedan hektar, polovina od te površine je pod voćem i povrćem, a imaju i dva plastenika.
„Štos sa biljkama je, ne treba ih štititi, treba raditi preventivu. Biljka ako je zdrava i napredna, neće da oboli. Štetočine idu na bolesne i oslabljene biljke. A to se postiže zemljištem.“
„Priprema zemljišta je apsolutno alfa i omega organske proizvodnje, a uverena sam isto tako i konvencionalne proizvodnje. Od dozvoljenih sredstava, recimo bakar mora da bude stalno na paradajzu radi sprečavanja plamenjače. Koristimo dozvoljeno ulje za zimsko prskanje voća, ali protiv najvećeg dela štetočina to su raznorazni pripravci koje ja spremam. To se na primer koristi rastvor sode bikarbone, koristim vitamin C, jabukovo sirće, kalijumov sapun, beli luk, ljute paprike. Ima raznih stvari, gavez takođe, zatim kopriva koja ima veliku ulogu kako u prihrani, tako i u zaštiti“ – objašnjava Vera Ranković.
Problemi organskih proizvođača
Da regulativa u organskoj proizvodnji nije u potpunosti usklađena sa zemljama EU, posebno kada je reč o listi dozvoljenih sredstava kojima je biljke moguće tetirati, nije novina. Ovo nije jedini problem sa kojim se organski proizvođači susreću.
„Mi imamo osam organskih semena koji se kod nas proizvode. Za sva ostala semena, mi moramo da uzimamo netretirana, pa da tražimo od ministartstva poljoprivrede direktno dozvolu za korišćenje. To su praistorijske metode, s obzirom da danas imate tako dobre hibride i sorte koje su otporne na sve.“
„Imamo mnogo više bolesti i štetočina koje ranije nismo imali, naročito sa ovom promenom klime. Danas imate mogućnost da kupite sorte za tačno određene uslove gajenja. Mi to ne možemo zbog baš te sortne liste i tih dozvoljenih sredstava“ – ističe Vera Ranković.
Kompost čaj
Osim standardnog održavanja zemljišta za organsku proizvodnju, te đubrenja kokošijim i konjskim stajnjakom, Rankovići prave kompost čaj.
„Koristimo ono što je u svetu jako popularno, a kod nas se ne zna za to, a to je kompost čaj. Pravimo kompost koji se potom razredi u vodi i neko vreme ostavi da stoji. Time se zaliva i to je jako delotvorno“ – savetuje Vera Ranković.
Rankovići svoje proizvode prodaju on line i organizuju otvorena vrata vikendima, jer se nalaze u Velikoj Moštanici, na samo pola sata od Beograda. Ovo se pokazalo kao dobar potez, jer im često dolaze porodice sa decom, koje same ubiru povrće.
