Tokom protekle 2 godine na teritoriji Šumadije podignuto je čak 15 hektara borovnice. Ovogodišnji prinos je zadovoljavajući kao i cena, te tamošnji proizvođači i te kako mogu biti zadovoljni. Jedan od njih je i Boris Gvozdenović iz Kragujevca čija parcela se nalazi u selu Lužnice i prostire se na oko 80 ari.
Iako je reč o prvoj berbi, po svakom žbunu je dobio zadovoljavajućih 800 grama kvalitetnog ploda.
Ono što ovu proizvodnju razlikuje od ostalih jeste to što su borovnice zasađene u vrećama koje proizvođaču omogućavaju kontrolisane uslove proizvodnje, ali i racionalniju upotrebu prihrane koja se ne baca po čitavoj njivi, već se biljkama daje samo onoliko koliko im je i potrebno.
Borovnice iz džakova
„Džakovi su od 25 litara i nalaze se na međurednom odstojanju od 2,70 metara. Razmak između biljaka je 1,20 metara. U vrećama se nalazi izgorela piljevina stara nekih dvadesetak godina, bitno je da to bude borova piljevina, i beli treset, litvanski.“
„Samom tom mešavinom dobija se idealna kombinacija pH vrednosti u samoj vreći koja se kreće negde oko 5,48 gde borovnici ta pH vrednost odgovara za uzgoj u ovim uslovima“ – saznajemo od Borisa Gvozdenovića.
„Borovnica je izuzetno osetljiva i to u tom pogledu što koren borovnice nema korenove dlačice. Samim tim one teže usvajaju vodu, teže usvajaju hraniva. Supstrat ne sme da bude suviše zbijen, a onda ne voli ni preteranu vlažnost. Traži jedan povoljan vazdušno-vodeni režim.“
„Ne voli ni to da su parcele zatvorene. Mora da postoji provetrenost i to upravo zbog regulacije vazdušno-vodenog režima. Na taj način samanjuje se i procenat pojave bolesti i štetočina“ – ističe dipl. inž. Violeta Petrović Luković iz Poljoprivredne savetodavne stručne službe iz Kragujevca.
Ove borovnice su za dve godine ispunile svoj trenutni životni prostor, te je neophodno premestiti ih u veće kalupe.
„Na jesen ćemo ih prebaciti u veće kalupe tj. prstenove od 35 litara. Na taj način ćemo smanjiti razmak između biljaka, biće na 0,8 metara pa ćemo tako povećati broj biljaka na našem gazdinstvu. Koristićemo isti sistem kap-po-kap i istu protivgradnu mrežu i tako povećati prinose“ – kaže nam Boris.
Proizvodnja po GlobalG.A.P. standardima
Sav prinos borovnice završi na ino tržištu, pa se tako biraju i njene sorte koje dospevaju u periodu kada je nemaju ni Španci ni Poljaci. To je period koji svakako iskoriste naši proizvođači. Međutim, da biste izvezli borovnicu postoje stroga pravila koja se moraju poštovati u čitavoj Evropskoj uniji.
Prema rečima našeg sagovornika, to nije teško, potrebno je biti disciplinovan i slediti primere dobre poljoprivredne prakse, odnosno Global Gap sistema.
„Global Gap standard znači da je proizvodnja kontrolisana. To podrazumeva sistem prihrane, sistem zaštite. Posebno postoje prostorije za hemiju, posebno za prihranu što je jedan od uslova samog prostora koji mora da postoji na gazdinstvu. Mora takođe da se vodi dnevnik prskanja, dnevnih prihrane – znači totalna evidencija“ – objašnjava nam Boris.
U ovom delu Šumadije postoji 15-ak proizvođača borovnice, a kako bi još uozbiljili priču oni su osnovali Udruženje „Šumadijska borovnica“. Svi koriste istu tehnologiju, poštuju ista pravila, imaju isti kvalitet i na taj način su konkurentniji na tržištu.
Sada im sledi sertifikacija Global Gap 2 što je zajednička, grupna sertifikacija, koja će im svakako doneti nove prednosti kada je reč o plasmanu proizvoda.
Opširnije pogledati u prilogu.
