Čuli ste za plodored, ali niste sigurni o čemu se radi? Ili se pitate da li bi to trebalo da radite? Ukoliko imate ove dileme, na pravom ste mesto. U članku ćemo dati brze informacije šta je plodored, zašto je koristan i kako se primenjuje.
Različite biljke imaju različite potrebe za hranom i osetljive su na različite patogene i štetočine. Ako farmer, baštovan ili povrtar svake godine seje (sadi) isti usev na istom mestu, kao što je to uobičajeno u konvencionalnoj poljoprivredi, on neprestano izvlači iste hranljive materije iz zemlje. Štetočine i bolesti rado postaju stalni stanovnici, jer je njihov omiljeni izvor hrane zagarantovan. Sa ovakvim monokulturama, poveća se nivo upotrebe mineralnih đubriva i pesticida da bi se održao visok nivo prinosa.
Sa druge strane, plodored pomaže da se vrate hranljive materije u zemlju bez sintetičkih inputa. Praksa je pokazala da se na ovaj način prekida ciklus štetočina i bolesti, poboljšava zdravlje zemlje povećanjem biomase iz korenskih struktura različitih useva i povećava biodiverzitet.
Šta je plodored
Plodored je promena ili zamena useva svake sezone na određenoj lokaciji (njiva, bašta). Sezona može da se proteže na celu godinu, a može i da obuhvati samo proleće ili samo jesen. Drugim rečima, poljoprivrednik ili baštovan izbegava da gaji povrće iz iste porodice na jednom mestu uzastopno, iz godine u godinu.
Plodored može da bude jednostavan, poput sadnje dve različite porodice useva naizmenično, a može da bude i planski razvijen do niza od desetak useva. Dozvoljavanje zemlji da bude jedne sezone ne upotrebljena ili da bude na njoj pokrovni usev između dva godišnja doba, takođe, je deo plana plodoreda.
Primena plodoreda
Jednostavno, pokušajte prvo da gajite biljke iz različitih porodica svake sezone. Kasnije, možete da se bavite složenijim planovima plodoreda koji traju po nekoliko godina i podrazumevaju uključivanje znatno više useva.
Male farme i baštovani mogu da razmotre praksu četvorogodišnjeg ciklusa plodoreda, naizmenično menjajući sledeće povrće na jednoj parceli ili njenom jednom delu:
1) Mahunarke kao što su grašak, boranija, soja, kikiriki, pasulj.
2) Kupusnjače kao što su brokoli, karfiol, kupus. Začinsko bilje, zelena salata i ostalo lisnato povrće
3) Paradajz, tikvica, krastavac, dinja, paprika, patlidžan ili krompir.
4) Korenasto povrće kao što su repa, rotkvica, cvekla, beli luk, luk, praziluk, pastrnjak ili šargarepa.
Na primer, uzgajate paradajz na jednom mestu jedno leto, zatim na tom istom mestu sledeće godine sejete šargarepu i rotkice. Treće godine se tu nalaze mahunarke, a četvrte godine lisnato povrće.
Ukoliko želite plodored da počnete sa kupusom, sugerišemo da pročitate članak: Uzgoj KUPUSA i Praktični primeri četvorogodišnjeg plodoreda.
Reference: Rodale institute / Homestead and chill
