Optimizam sa kojim svaki baštovan započinje novu sezonu sadnje može biti ozbiljno narušen ili čak i anuliran, bujanjem i zaposedanjem bašte od strane korova, umesto pažljivo odabanih kultivara prema kojima su se gajila velika očekivanja. Ipak, sa korovima je moguće izboriti se i bez upotrebe sintetičkih, pa čak i organskih herbicida, uz pomoć određenih baštovanskih trikova koje nije teško niti zahtevno primeniti.
Uz pomoć obične plastične folije možete da se oslobodite postojećeg korova. Sa njom se prekrije prostor u bašti namenjen za sadnju. Na taj način može da se suzbije, pa čak i istrebi postojeći korov.
Naime, usled zagrevanja zemljišta sunčevim zracima, prostor ispod folije biće zahvaćen efektom staklene bašte, te će velika količina nastale toplote ubiti kako iznikle korove tako i seme neproklijalih korova koje je u zemlji a uz to, ovim metodom, mogu biti uništeni i određeni patogeni koji nastanjuju zemljište. Propratni efekti, takođe mogu biti veoma korisni za buduću sadnju, s obzirom na to da će plastika zagrejati tlo, te će seme ili rasad brže nići odnosno napredovati uz akumuliranu toplotu iz zemljišta.
Ipak, ovaj metod ima i svoje potencijalno negativne strane, koje dolaze do izražaja u situaciji hladnijih klimatskih uslova ili hladnog i vlažnog proleća kada plastična pokrivka zapravo može stvoriti pogodne uslove za napredovanje korova usled nedostatka sunca ili njegovog nedovoljnog intenziteta kojim bi se korov spržio i time uništio.
Malč folija
Upotreba malč folije, provereni je metod za rešavanje problema sa korovima. Malč folija se postavlja i u samim lejama između i oko posađenih biljaka. U slučaju da je malč folija ipak nepristupačna, istoj svrsi mogu poslužiti i prazne vreće od stočne hrane.
Sprečavanje ponovnog nicanja korova
Umesto malč folije može da se koristi malčiranje prirodnim materijalima (jeftinija varijanta). Upotreba pokošene trave, kartona ili slame može biti odlično rešenje za malčiranje manjih baštenskih prostora kao i u situaciji skromnijeg budžeta za borbu sa korovom. Kao i kod upotrebe sintetičkih folija, i ovde je od suštinskog značaja delovati pre nego što se korovi ukorene ili najbolje pre nego što uopšte i niknu. Najbolji rezultati se postižu kada se ne škrtari sa upotrebom ovih materijala za malčiranje a tajna leži u tome da se oni postave u danu sa malo ili gotovo bez vetra.
Kompost takođe predstavlja dobar materijal za malčiranje ali je neophodno da bude bez semena korova u sebi. Bilo da se kompost nabavlja u specijalizovanim prodavnicama ili direktno sa farme, potrebno ja da prethodno bude izložen zagrevanju na visokim temperaturama kako bi se uništilo seme korova koji se u njemu nalazi. Ukoliko želite da pravite svoj kompost sugerišemo da pročitate: Lako do savršenog komposta: Najčešće greške i kako da ih popravite.
Zemljište višeg kvaliteta za manje korova
Održavanje kvaliteta zemljišta na što je moguće višem nivou predstavlja delotvoran način za borbu protiv korova. Naime, korovi, budući da su neuporedivo prilagodljiviji od gajenih biljaka mogu dobro da napreduju i u siromašnim zemljištima. Stoga, što bolju zemljišnu podlogu obezbedimo kulturama koje nameravamo da gajimo, to ih bolje opremamo za dugu i iscrpljujuću borbu sa korovima za prostor.
Što su biljke veće i jače, i u svojoj razvijenosti u prednosti u odnosu na korove, to je opasnost da ih korovi nadjačaju manja. Obilje organske materije u zemlji, dobra drenaža tla, povoljan odnos ilovače i peska u strukturi zemljišta, prisutvo sitnih kamenčića, zajedno dorinose dobrom zdravlju biljaka i odnošenju prevage u odnosu na korove.
Ishrana biljaka
Stanje zemljišta na kojem se planira sadnja najbolje se može utvrditi uz pomoć analize zemljišta. Ova metoda će tačno ukazati na nedostatke, bilo da je reč o potrebi korekcije pH vrednosti zemljišta, popravljanju odnosa organske materije u tlu ili dodavanja nutrijenata poput fosfora, magnezijuma ili sumpora.
Ukoliko biljke budu u situaciji da se iz zemljišta hrane baš onim elementima koji su im neophodni i imaju ih na raspolaganju u dovoljnim količinama, njihov rast i razvoj biće uspešniji a sama proizvodnja će pojeftiniti i postati rentabilnija usled toga što se hraniva neće rasipati, odnosno unositi u zemljište u količinama koje nisu potrebne.
Preuzimanje teksta je dozvoljeno samo uz navođenje našeg portala kao linkovanog izvora.
