Sočivo je zahvalna biljka za eko ili organski uzgoj, a seme sočiva veoma korisno za ljudsku ishranu. Važne savete oko načina gajenja daju dipl. ing. Nemanja Kostantinović i dipl. ing. Milica Popadić iz Poljoprivredne savetodavne službe.
Višestruka korist sočiva
Seme sočiva sadrži većinu aminokiselina koje su potrebne za ljudsku ishranu. Lako se raskuvava, što znači da se jako brzo sprema u kuhinji, veoma je ukusno i lako se vari. Zrno je uglavnom smeđe ili zelene boje, mada se mogu naći i crveno, žuto, crno… Nakon kuvanja se ne primećuje razlika u boji.
Sitnija, štura, polomljena zrna sitnosemenog sočiva predstavljaju odličnu koncentrovanu stočnu hranu. Žetveni ostaci, odnosno slama, takođe mogu poslužiti kao stočna hrana.
Sočivo čuva rezerve vode u zemljištu, jer ima manji koeficijent transpiracije od evaporacije sa zemljišta bez useva i predstavlja azotofiksator. To znači da sakuplja azot pomoću kvržica na korenovima i obogaćuje zemljište azotom. Zbog toga se smatra odličnim predusevom za veliki broj njivskih biljaka.
Setva od sredine marta do sredine aprila
Sočivo je jednogodišnja biljka iz reda mahunarki, a došla nam je sa Bliskog Istoka. Prolećni je usev. Po izgledu najviše podseća na grašak, ali za razliku od njega u svojoj mahuni ima samo 1-2 zrna. Mlade biljke mogu da izdrže do -6 stepeni Celzijusovih, odnosno da podnesu kratkotrajne mrazeve. Biljka raste u visinu do 60 cm, a ima plitak koren. Postoji podela na sitnosemenske sorte i krupnosemenske sorte.
Prilikom planiranja uzgoja sočiva treba znati da se mora ispoštovati plodored, a dobra predkultura može da bude krompir. Ne treba da se seje posle drugih mahunarki. Takođe, važno je znati da se sočivo može ponovo gajiti na istoj parceli tek nakon 5 godine.
Preporuka je da se osnovna obrada obavi na dubini od 25 cm. Jako je skromna biljka po pitanju kvaliteta zemljišta. Uglavnom ne treba da se đubri, jedino ako je zemljište izrazito siromašno hranljivim materijama treba pođubriti stajskim đubrivom prilikom osnovne obrade zemljišta. Ne treba je đubriti stajskim đubrivom neposredno pred setvu, jer će se dobiti bujna biljka sklona poleganju.
Predsetvena priprema treba da je izvedena do sitno mrvičaste strukture do 8-10 cm dubine.
Seje se gusto, na međurednom rastojanju od 10 cm, a dubina setve je 3-5 cm. Može da se seje čim prođe zima, od sredine marta do sredine aprila. Nakon setve treba uraditi valjanje kako bi se podigla vlaga i razbila eventualna pokorica.
Da bi se biljke održale u uspravnom položaju, semenu sočiva može se dodati oko 20 odsto semena ječma ili pšenice. Ječam je najpogodniji za združivanje sa sočivom jer istovremeno sazrevaju.
Uzgoj sočiva
U početku vegetacije, sočivo će neravnomerno da raste do pojave prvih cvetova. Rast će biti malo sporiji, a potom će se ubrzati, pogotovo kada je sunčano i toplo vreme. Vegetacija traje 60-120 dana, a cvetanje počinje 30-50 dana nakon nicanja i traje do sazrevanja prvih mahuna.
Nema puno zahteva za vodom. Navodnjavanje je potrebno obaviti u fazi formiranja cvetova ili tokom cvetanja, ukoliko nastupi period suše.
Pošto sočivo neravnomerno sazreva, žetva se obavlja u dve faze (košenje ili čupanje). Preporuka je da se obavi ujutro. Počinje kada je 50 posto mahuna u punoj zrelosti, odnosno kada listovi i mahune na donjoj polovini stabla dobiju mrku boju. Zrna u mahunama na gornjoj polovini stabla biće u to vreme u žutoj zrelosti.
Nakon što se pokosi, sočivo stoji u otkosima ili snopovima nekoliko dana kako bi se osušila lisna masa. Sloj biljaka ne treba da bude debeo da se ne bi pojavila plesan. Nakon toga se radi žetva semena, koja može da se obavi ručno – mlaćenjem.
Često je potrebno da se zrno dodatno osuši pre skladištenja, a čuva se u skladištu sa najviše 13 posto vlage.
