Nakon 25 godina rada u veterini, doktor veterinarske medicine, Milomir Pušić iz Donje Zabrdice kod Valjeva, rešio je da napusti struku i ozbiljno se posveti preradi mesa. Istraživajući tržište, shvatio šta ljudi vole a u mesarama ih nema dovoljno, duvan čvarci. Tako je započeo porodičan posao u rodnom selu, te se danas njime širi miris svežih duvan čvaraka. Milomirov izbor nije nelogičan, ako znamo da ova mesna delicija ima dugu tradiciju u valjevskom kraju, zapravo je tu i nastala.
“Duvan čvarci su nastali u selu Popučke koje se nalazi nekoliko kilometara odavde. Inače oni su nastali sasvim slučajno. Jedan čovek koji je bio mesar spremao je čvarke, a imao je još puno posla, pa je hteo sve da ubrza, dodavao je vodu, a kada se uveče vratio, video je nešto novo, tzv. duvan čvarke. Liče na seckani duvan, zato se tako zovu.” – objašnjava nam naš domaćin Milomir Pušić.
Ali priča našeg domaćina nije slučajna. Milomir se za ovo pripremao, pa je napravio i automatsku mešalicu, kako ne bi morao čovek da meša čitav dan. Jer za dobre duvan čvarke potrebno je i do 20 sati mešanja.
“Od starih vojnih oranija sam napravio mešalice, jer zaista ne može čovek toliko dugo da meša, nekad je potrebno i do 20 sati. Hteo sam sve da olakšam.” – kaže Milomir.
Umesto drva koristi se propan, te je sve daleko lakše, priča nam Milomir. Oranije su zapremine 350 litara, a potrebno je samo nadgledati proces. Ono što je cilj jeste kvalitetni duvan čvarci koji će uvek imati isti kvalitet, dodaje naš domaćin.
GOVEĐI KADAIF
Ono što našeg domaćina takođe izdvaja na tržištu, zapravo ono po čemu je jedinstven na svetu, jesu goveđi duvan čvarci, tačnije goveđi kadaif, kako ih je Milomir krstio. Za kadaif ste možda i čuli. Reč je o veoma poznatoj turskoj poslastici, međutim, ovde je reč o slanoj deliciji dobijenoj od junetine. Naš domaćin ima puno prijatelja muslimanske veroispovesti, a želeo je da i oni probaju njegove proizvode, te je za njih napravio goveđi kadaif.
“Nema muslimana na svetu koji ne zna šta je to kadaif, samo što se taj slatki pravi od šećera, orasa, testa, ali po strukturi liči na ovaj moj goveđi, pa sam mu zato dao ime goveđi kadaif.” – kaže Milomir.
Proces pravljenja goveđeg kadaifa je veoma sličan pravljenju duvan čvaraka. Postoje tri operacije: kuvanje, dinstanje i prženje. Posebno je važan ovaj poslednji korak, gde zapravo dolazi do izražaja znanje i iskustvo, priča nam Milomir.
“Ako ga previše ispržite, postaće prah, a ako ga ne ispržite dovoljno slepiće se, a tada se vrlo lako pokvari. Zato je potreno znanje, iskustvo i ljubav, kao i u svemu.” – objašnjava nam naš domaćin.
Kadaif su probali mnogi Milomirovi prijatelji, pa čak i jedna delegacija iz Bahrenina koja je bila oduševljena ovim jedinstvenim proizvodom, priča nam naš domaćin. Ono što mu je možda mana, jeste to što je duplo skuplji u odnosu na duvan čvarke. Moramo naglasiti da je za jedan kilogram kadaifa, neophodno dva kilograma junetine. Pa ipak interesovanje je veliko, jer je reč o zaista jedinstvenom proizvodu na tržištu.
“Plan mi je da ovde u dvorištu napravim objekat od 250 kvadrata, koji će ispoštovati HACCP i HALAL standard. Želja mi je da kadaif izvozim za BiH, Tursku, Rusiju.” – priča nam Milomir.
Za sada Milomir meso prerađuje u ovim autentičnim starim vajatima, koje je skupljao širom Srbije, te ga i to čini zaista originalnim. U dvorištu je i vajat star 200 godina, pun starih alata i nošnje, a od nekih je napravio i sušare za meso.
