Iako su različitih profesija i interesovanja, Srđana Aleksića, Mihaila Gajića, Sašu Ivkovića, Aleksandra Čankovića i Oliveru Ivković, pre tri godine povezao je zajednički interes. Sigurna zarada i svetlija budućnost. Krenuli su postepeno, korak po korak, priča nam na početku našeg obilaska njihovog zasada matičnjaka, Srđan Aleksić. Inspirisani idejom da se na poljoprivrednoj mapi Srbije pozicioniraju kao začetnici jedinstvene proizvodnje, upustili su se u uzgoj začinskog i lekovitog bilja.
Začetnici jedinstvenih proizvodnji
Zadovoljni su tempom i pravcem razvoja svog malog Udruženja, kaže Aleksić. Umnogome im je pomoglo poverenje koje su, kao mlada zadruga, dobili od resornog Ministarstva. Zahvaljujući bespovratnim sredstvima, u iznosu od 6 i po miliona dinara, nabavili su najsavremenije sušare, plevilice, plastenike za rasade, punilice, etiketirke, berač za lekovito bilje dok su destilator za pravljenje eteričnih ulja, kupili iz sopstvenih sredstava. Ovi mladi pocerski proizvođači, željni poslovnih izazova, voleli bi što pre da opravdaju ukazano poverenje države. Njihova strategija zasniva se na originalnosti i inovativosti. Namera im je da se na domaće i strana tržišta, probiju proizvodima koji su deficitarni i profitabilni.
Matičnjak, neven i beli slez – glavni aduti
Profit i potrebe tržišta, to su bile smernice njihovog poslovanja. Srđan kaže da bi bilo besmisleno da su se i oni odlučili za proizvodnju čajeva, poput kamilice i nane. Već decenijama unazad, veliki broj proizvođača ozbiljno se posvetio gajenju tih biljaka. Oni su se opredelili za specifičnije kulture, poput matičnjaka, nevena i belog sleza, uprkos tome što zahtevaju puno manuelnog rada. Za sve što proizvedu na deset hektara, radeći po uzoru na organsku proizvodnju, imaju stalne kupce iz Nemačke, Češke i Rusije. Ostvarili su, kako navodi naš sagovornik, odličnu saradnju i sa renomiranim specijalizovanim domaćim Institutima.
Nemci i Rusi najveći kupci lekovitog bilja sa Balkana
Iako Indija i Egipat slove za svetske lidere kada je uzgoj začinskog i lekovitog bilja u pitanju, on smatra da je bilje koje je odnegovano na Balkanu, daleko kvalitetnije od njihovog. Ovdašnji proizvođači lekovitog bilja ulažu maksimalne napore u to da održe vrhunski kvalitet onoga što proizvedu, za razliku od konkurencije iz Azije i Afrike. Aleksić napominje da ih hrvatske i bosanske kolege, sa kojima imaju uspešnu saradnju, često navode kao dobar primer složnih zadrugara iz Srbije. Nedavno su bili u poseti njihovim kooperantima iz Slatine, zadrugarima „Profi Agrara“. U godinama koje slede, voleli bi da svoju proizvodnju podignu na viši nivo. Tako bi mogli da se pohvale i posedovanjem svih standarda kvaliteta, poput HASAP-a i Global Gap-a.
Zdravlje iz mirisnih bočica
Plasman prerađenog proizvoda daleko je isplativiji, smatra ovaj mladi preduzetnik. Ističe da će uz postojeće biljne vrste, uskoro u asortiman uvrstiti i oman, poznat kao izuzetno efikasan čaj protiv kašlja. Zatim šafran i jednu od najstarijih lekovitih biljaka, nepravedno zanemarenih – angeliku, odnosno anđeoski koren. Intenzivno se radi i na novoj paleti kozmetičkih proizvoda za negu lica i tela. Akcenat će u budućnosti biti stavljen na proizvodnju eteričnih ulja, koja su izuzetno tražena na inostranom tržištu.
