Na parcelama u selu Ušće, 20-tak kilometara od Obrenovca, na kojima je do pre 11 godina raslo trnje, šiblje i korov, zahvaljujući radoznalosti ali pre svega upornosti i strpljenju Vladimira Perišića i Srećka Ilića, danas su zdravi zasadi lešnika – jedne od najpopularnijih koštunjavih voćnih vrsta od kada je kompanija Ferrero otvorila Centar za proizvodnju lešnika u Srbiji. Iako ne kriju da je ceo posao, zbog visokih ulaganja i dugog čekanja na prvu ozbiljnu zaradu, prava avantura, ipak su uvereni da će ova proizvodnja dugoročno biti isplativa.
U ceo posao upustili su se, kaže, bez većeg predznanja o uzgoju leske. Znali su da se tom proizvodnjom neće baviti rekreativno, iz hobija već su bili rukovođeni mogućnošću dobre zarade. Nabavili su prve sadnice za nešto više od jedan hektar zemlje i započeli njenu proizvodnju. Znali su da je to unosan posao ali na duge staze.
Iza Vladimira i Srećka, koji ranije nisu imali dodirnih tačaka sa poljoprivredom, sada su godine istraživanja i prilagođavanja tržišnim uslovima. Srećna je okolnost, kako ističe Vladimir što im je podneblje naklonjeno ali im ide na ruku i činjenica da leska nije zahtevna i može da uspeva podjednako i na zemljištu prve i četvrte klase. Ali bez navodnjavanja cela priča je uzaludna, naglašava on.
Najveći neprijatelj zasada leske
Pogrešno je stanovište pojedinih uzgajivača da lešnik ne treba tretirati hemijskim preparatima. Iz godine u godinu pojavljuju se bolesti koje mogu trajno da unište podignute zasade. Najnovija pretnja, protiv koje, za sada, ne postoji efikasna zaštita jeste azijska stenica ili braon mramorasta stenica. Prema njegovim saznanjima, Gruzija je drastično smanjila izvoz tog orašastog voća, upravo zbog azijske stenice koja im je uništila rod.
Počeli su na jednom, a danas imaju više od pet hektara pod zasadom leske i ove godine se nadaju rodu od dve tone čistog ploda. Domaćim proizvođačima, zbog skromne proizvodnje, dodaje on, tek predstoji mukotrpan posao pozicioniranja na tržištu jer su prepušteni sami sebi. To je i jedan od razloga zbog kojeg su osnovali i lokalno Udruženje proizvođača lešnika Obrenovac.
Trojica prijatelja osnovali su 2014-te Udruženje kako bi olakšali proizvodnju, pre svega za nabavku skupe mehanizacije i obezbedili lakši prodor na domaće i inostrano tržište.
Tržište, cene, planovi
Za sada se lešnik sa njihovih zasada može kupiti samo na domaćem tržištu. Njihovi najveći kupci su konditorska preduzeća i prodavnice zdrave hrane. Kada je reč o ceni lešnika ona je prethodnih godina varirala. Najbolja je bila pre dve godine, kada su za taj orašasti plod otkupljivači plaćali hiljadu dinara, danas se prodaje po dvostruko nižoj ceni. Nadaju se većoj pomoći od države, pre svega kroz regresirano gorivo.
U više navrata imali su prilike ovdašnji proizvođači da posete svoje italijanske kolege i razmene iskustva sa njima. Vladimir kaže da mi ne zaostajemo mnogo u pogledu kvaliteta ali da su uslovi pod kojima privređuju italijanski proizvođači lešnika daleko povoljniji.
U godinama koje slede, Vladimir i Srećko planiraju da povećavaju svoje zasade ali su im za to neophodne savremene mašine, a od aktivnosti u Udruženju prioritetni cilj će im biti da svojim angažmanom doprinesu tome da i lešnik bude strateški srpski proizvod.
Opširnije pogledati u prilogu.
