Poslednjih godina u Srbiji sve više raste interesovanje za podizanje zasada borovnice. Najviše se preporučuje uzgoj borovnice u saksiji, a jedno od glavnih pitanja koje se postavlja jeste koliko se ovaj posao isplati nakon visokih početnih ulaganja.
Naši proizvodjači konačno su uvideli značaj ove kulture, njenu visoku vrednost na jedinici površine, kao i ekonomsku sigurnost koju borovnica donosi. Zasadi borovnice u se ubrzano šire, zbog dobre isplativosti i stabilne cene. S obzirom da su početna ulaganja visoka, ne mora se odmah zasaditi borovnica na jednom hektaru, može se početi i sa zasadom na manjoj povrsini i time smanjiti trošak. Šumadija, kao tipično voćarski kraj, ima dobre agroekološke uslove za podizanje najsavremenijih zasada ovog voća.
Ukoliko je prinos po hektaru 8-10 tona, tada je borovnica isplativa. U Srbiji se pokazalo da je ostvariv nivo proizvodnje od 10-15 tona po hektaru. Za razliku od Amerike ,na primer, gde se borovnica uzgaja već vekovima na povrsini većoj od 5 hektara, kod nas tek nešto više od 100 proizvodjača gaji ovu voćnu vrstu na malim, usitnjenim zasadima, manjim od jednog hektara. Struka kaže da je odabir kvalitetnog supstrata od velikog značaja za uzgoj u saksijama koji se preporučuje i donosi bolje proizvodne rezultate u odnosu na gajenje u zemlji tj.na bankovima.
Za koliko se vraća uloženi novac
Posle ariljskog kraja, gde je ova voćna vrsta dosta zastupljena, kosmajski reon je dospeo na treće mesto po zasadima borovnice, pa se tako u ovom trenutku borovnica u saksijama, u Šumadiji, proizvodi na površini od 50-100 hektara. Miljan Mirković, iz okoline Mladenovca borovnicu uzgaja već 10 godina, iza njega je mnogo znanja i rada, a rezultati se najbolje vide na ovom zasadu koji je zasigurno jedan od najmodernijih kod nas.
Jedno od glavnih pitanja koje se postavlja prilikom uzgoja borovnice jeste koliko se ovaj posao isplati nakon visokih početnih ulaganja. Naš sagovornik ističe da se kompleto uloženi novac može vrati za 5-6 godina. Zarada može i da se uveća ako se odlučite za uzgoj borovnice u plasteniku, jer prva stiže na berbu i postiže bolju cenu.
Tražnja za borovnicom raste, a proizvodjača u Srbiji još uvek nema dovoljno. Ukoliko imate uslova i želite da se bavite gajenjem borovnice, možete da budete sigurni da i pored visokih ulaganja u početku, ovaj posao donosi dobre izglede za lepu zaradu. Tržište je zagarantovano i kupaca, što je najvažnije, uvek ima, kaže naš sagovornik.
Borovnica je zahtevna voćna vrsta i ima dosta koraka koji moraju da se slede, ali uz adekvatnu agrotehniku i odabir gajednja u saksijama greške u proizvodnji se svode na minimum.
Opširnije u video prilogu gore.
Sagovornici, dipl. Inž. Radmila Koprivica, Miljan Mirković, voćar i uzgajivač borovnice iz Mladenovca
