Iako je čuo za brojne ranije prevare poljoprivrednika, poput plantažnog gajenja puževa, naš domaćin Dejan Lazić iz Banjana nadomak Obrenovca, bio je jedan od prevarenih za sertifikovane sadnice leske sa micelijumom crnog tartufa u korenu, afere koja je dugo bila tema broj jedan pre četiri godine. Srećna je, kaže, okolnost što je njegov gubitak bio samo u iznosu koji je morao da uplati britanskoj kompaniji, koja je ubrzo posle toga i ugašena. Tartufi mu, dodaje on, izgleda nisu suđeni ali je u proizvodnji lešnika istrajao.
Saradanja sa kompanijom Ferrero
Postao je kooperant kompanije „Ferrero“ i, nekoliko godina unazad, svoju proizvodnju sprovodi po njihovim instrukcijama. Naredne godine nada se i punom rodu pa samim tim i prvoj zaradi od tog koštunjavog voća. Da nije zaposlen u Termoelektrani „Nikola Tesla“ u Obrenovcu, sigurno se ne bi upuštao u tu skupu proizvodnju.
I drugim proizvođačima savetuje da uđu u kooperantski odnos sa kompanijom Ferrero, pre svega zbog sigurnosti proizvodnje. Kao samostalni proizvođač, napominje on, teško ćete uspeti da prodate svoju robu, uprkos činjenici da je lešnik deficitaran na našem tržištu.
Kako to rade Italijani
Imao je priliku Lazić da poseti i plantaže lešnika pojedinih proizvođača u Italiji i da se informiše o njihovom načinu uzgoja. Na naše pitanje postoji li razlika između naših i tamošnjih proizvođača i možemo li da se uporedimo sa njima bez razmišljanja odgovara da ne možemo iz više razloga.
Prisećajući se te posete, Dejan kaže da su u Italiji sve ogromne plantaže, od 50 i više hektara, na kojima, mahom rade mladi voćari koji su nastavljači porodične tradicije.
Fasciniran je mehanizacijom koju su videli uz konstataciju da ni on ni njegove kolege još dugo neće videti takve mašine, naročito ne na našim zasadima. U Italiji proizvođači ne moraju da razmišljaju ni o ceni, ni o plasmanu s obzirom da imaju dobro organizovane otkupne stanice.
Radna snaga i ostali problemi
Nemaju italijanski proizvođači problema ni sa angažovanjem radne snage. Dejanu Laziću, kao i većini proizvođača u tom kraju, to je jedan od najvećih problema. Da mu nije prvih komšija i dobrih prijatelja, zasadi bi mu ostali zakorovljeni. Misterija mu je zašto u vremenu velike nezaposlenosti u našoj zemlji, niko neće da se lati motike.
Sami su i kada je u pitanju hvatanje u koštac sa ćudljivom prirodom, koja im često zadaje glavobolje, ali nisu prepušteni sami sebi kada su u pitanju stručni saveti. Osim sa stručnjacima kompanije Ferrero, imaju odličnu saradnju i sa Poljoprivrednom savetodavnom stručnom službom u Padinskoj Skeli, čiji im savetodavac Dejan Marinković, svakodnevno daje smernice u radu.
A mnogo je stvari na koje današnji proizvođači leske moraju da obrate pažnju, kako bi za nekoliko godina od sadnje, imali i plodove na granama.
Obilne padavine tokom juna i jula nisu ni njima pogodovale, teško mogu da se izbore sa nabujalom travom i korovima. Hvataju se u koštac i sa stenicama i truleži. Jedina srećna okolnost je što nisu morali često da uključuju svoje sisteme za zalivanje.
Nezainteresovanost države i nelojalna konkurencija
Značilo bi im, kaže Dejan, kada bi se i država aktivnije uključila, pre svega kada je u pitanju nekontrolisani uvoz lešnika iz Čilea i Turske. Nelojalna konkurencija i nesiguran plasman su im, kako ističe, najveća pretnja i razlog za odustajanje od proizvodnje. To su samo neki od razloga zbog kojih ni početnicima ne savetuje da se upuštaju u bavljenje tom proizvodnjom.
Naoružani strpljenjem Lazići se nadaju bogatom rodu narednih godina ali dok ne budu prodali prve količine sa svog domaćinstva nisu, kako Dejan pomalo razočarano dodaje, u prilici da investiraju u modernizaciju.
Opširnije pogledati u prilogu.
