Podizanje voćnjaka je veoma složen i odgovoran posao. Radi se o višegodišnjim zasadima i, eventualne greške na samom početku, mogu se negativno odraziti na uspešnost dalje proizvodnje. Brojne su nepoznanice sa kojima se suočavala i porodica Đorđević, kada su pre 4 godine odlučili da započnu uzgoj bresaka.
Edukacija temelj dugoročnijeg opstanka
Svaki segment proizvodnje jednako je važan. Od odabira parcele, agrohemijske analize zemljišta, sadnje, sistema gajenja, zalivanja, hemijske zaštite. Upravo zahvaljujući informacijama sa raznih sajmova i seminara, Slavoljub i Ratko su među prvima pre 4 godine započeli uzgoj bresaka po američkom modelu proizvodnje. Unosili su i neke svoje inovacije, rukovodeći se principima integralne proizvodnje. Prepoznatljiva je ta gročanska voćarska porodica po sistemu gajenja. U prvi plan stavljaju razmak između sadnica koji, u njihovom breskviku iznosi 3,30 m između redova i 91 cm u redu. Napravili su, kaže, kompromis između ultra guste i tradicionalne sadnje voća. Ovaj budući inženjer poljoprivrede, ističe da na sam razmak utiče više faktora. Od zemljišta i podloge, do sorti koje će se gajiti u voćnjaku. Vek eksploatacije breskvika, koji može da bude i do 20 godina, umnogome zavisi od nadmorske visine, kao i od ekspozicije terena i temperature koje vladaju u tom rejonu.
Voćari u Grockoj već 7 godina iščekuju novi sistem za navodnjavanje
U iščekivanju novog sistema za navodnjavanje, koji im je obećan još 2012. godine, voćari u Grockoj sami iznalaze načine da svojim kulturama obezbede dovoljne količine vlage. Ratko napominje da su izbor podloge i visokootpornog sortimenta, često presudni za očuvanje roda u sušnim danima. Upravo činjenica da su im tadašnje lokalne vlasti obećale izgradnju savremenog sistema za navodnjavanje navela ih je da se do tada snalaze raznim alternativnim metodama.
Breskvin trips najveći prirodni neprijatelj
Đorđevići u svojim zasadima primenjuju integralni koncept proizvodnje. Akcenat se stavlja na što manju upotrebu hemijskih sredstava u zaštiti biljaka. Ratko ističe da se insekticidi na njihovom gazdinstvu upotrebljavaju samo kada je to zaista i neophodno. Pre svega protiv štetočina koje mogu drastično da im ugroze rod. Kaže da ih ni ove godine nije zaobišla borba sa breskvinim tripsom. To je insekt koji se pre nekoliko godina pojavio u našem regionu. On i ovom prilikom apeluje na voćare da ne ostavljaju plodove na stablima nakon berbe. Jedan od načina zaštite od tripsa je, dodaje on, pravovremena i pravilna rezidba krošanja i njihovo hemijsko tretiranje odabranim sredstvima. Na njihovom porodičnom gazdinstvu se, napominje Ratko, još od 1991. godine pedantno vodi evidencija o korišćenju hemisjkih sredstava. Strogo se vodi računa i o poštovanju karence pred berbu.
Kvalitet u prvom planu i u budućnosti
Ove godine su im, kako ponosno ističe ovaj mladi voćar, korpe i gajbice bile pune zdravih i kvalitetnih nektarina. Kaže da su zadovoljni i prinosima, od oko 15 tona po hektaru, što se smatra dobrim rezultatom, imajući u vidu uslove gajenja. O povećanju zasada ne razmišljaju, jer se trude da prate trendove koji vladaju u poznatim voćarskim krajevima, poput onih u Italiji, gde se proizvođači uzgojem voća bave na dva do tri hektara, stavljajući akcenat, pre svega, na kvalitet. U iščekivanju Zakona o poljoprivrednim gazdinstvima, Đorđevići osmišljavaju razne kombinacije ukusa za bistre i kašaste sokove. Voleli bi da se od naredne godine nađu na domaćim trpezama.
