Uzgoj kajsija ove godine nije bio problem mada se malo voćara veselilo toj rodnosti.
„Nijedan uspešan čovek nikada se nije požalio na nedostatak prilika.“- To je maksima kojom se rukovodi i proizvođač iz voćarskog sela Zaklopača, Aleksandar Moravčević. Uspehe je i sam nizao na raznim poljima, a svaku pruženu šansu gledao je da okrene u svoju korist. Kako nam je rekao u jeku berbe kajsija, koju su usporavali letnji pljuskovi i manjak radne snage, sportske fraze poput: „Dali smo 110 posto od svojih mogućnosti“, i „Ostavili smo srce i dušu na terenu“, poslednjih godina, slobodno se mogu prebaciti i na teren poljoprivrede.
Subvencije mladim poljoprivrednicima – motiv za ostanak na selu
Aleksandar ističe da je gazdinstvo Moravčevića opstalo, pre svega, zahvaljujući entuzijazmu njegovih roditelja, a kasnije njegovog mlađeg brata Miroslava i njega. Uprkos brojnim preprekama, ne žele da se i njihovo imanje svrsta na listu napuštenih i u korov zaraslih. Želi da to bude, kako kaže, oplemenjeno zemljište koje će rađati kvalitetne plodove. Aleksandar kaže da su naredne dve godine ključne, kada je reč o unapređivanju svega što im je pradeda Dragiša ostavio u amanet. Maksimalno će koristiti sve subvencije koje su namenjene mladim poljoprivrednicima do 40 godina. Kako nam je ispričao, nije drugačija slika ni u Italiji. I mlađi Italijani, kako kaže, uz bavljenje voćarstvom, moraju da rade i druge poslove.
Kajsije u Grockoj prerodile
110 posto su uložili svog truda i energije i ove godine članovi porodice Moravčević, a takav im je bio i rod kada je uzgoj kajsija u pitanju. Aleksandar kaže da ne pamte ovako rodnu godinu, kojoj se, zbog pratećih teškoća, nisu baš obradovali. Koristeći se starom narodnom poslovicom: „Samo se budala raduje rodnoj godini“, Aleksandar kaže da u situaciji kada se jako teško može doći do kvalitetnih berača i kada je otežana naplata, malo ko može istinski da se obraduje bogatom rodu na plantažama. Uz to, voćari koji nemaju mogućnosti da zaštite zasade protivgradnom zaštitom, u stalnom su strahu pri pomenu crvenog meteoalarma.
Dnevnice sve veće – berača sve manje
Bogat rod je izvestan ali ne i njegova dalja sudbina. Uprkos višim dnevnicama, Moravčevići su teško dolazili do kvalitetnih berača. To im je uz kišu, dodatno usporilo berbu ovog leta. Iako su više puta dali oglas za angažovanje nadničara, kaže da su, nezaposleni meštani iz okolnih sela, otišli da rade u inostranstvo. Ono malo njih koji su ostali, jednostavno ne žele da rade. Problematičan je, nadovezuje se on, i plasman a nisu zadovoljni ni otkupnom cenom. Najoptimalnija suma za proizvođače bila bi, kategoričan je on, minimum 75 dinara za kilogram, ali je ona ove godine, daleko ispod toga.
Srećna je, kaže on, okolnost što su tokom svih ovih godina, uspostavili dovoljno poslovnih kontakata zahvaljući kojima ne treba da brinu oko plasmana robe. Problem je naplata, koja uglavom bude za nekoliko meseci. Od prave vrednosti proizvođači ne uspevaju da dobiju ni za pokriće uloženih sredstava. Aleksandar kaže da već neko vreme nemaju pozitivnu kalkulaciju. U protivnom bi već odavno investirali u bušenje bunara za navodnjavanje i u podizanje protivgradne mreže. Moravčevići su na 5 hektara ove godine ostvarili prinos od oko 30 tona po hektaru prvoklasnih kajsija. Uzgoj kajsija se svodi na sorte „Kečkemetska ruža“ i „Zaklopačanka“. Sve to u uslovima „suvog voćarenja“. Aleksandar kaže da su im državne subvencije poput kiseonika. Zahvaljujući njoj su još uvek na listi registrovanih poljoprivrednih gazdinstava.
Mali proizvođači polako nestaju
Normalno funkcionisanje umnogome im, zaključuje Moravčević, zavisi i od atarskih puteva. U većini gročanskih sela neprohodni su, a hladnjače, klasirke i sopstveni kombi za dostavu robe kupcima, većini proizvođača je luksuz. Često ga preplavi osećaj da se upustio u „Don – Kihotovsku„ borbu protiv vetrenjača. Kaže da se ipak naoružao optimizmom i spreman je da se uhvati u koštac sa svim nedaćama, korak po korak.
