Integralna zaštita u voćarstvu pravi je put do uspeha i odličan je balans između konvencionalne i organske proizvodnje. Ovim žapočinjemo priču sa Slavoljubom Đorđević iz Kamendola. Pre nekoliko godina, sa sinom Ratkom odlučivao se za modele proizvodnje kada je uzgoj jabuka u pitanju. Prevagnuo je, kako ističe, integralni koncept, a ceo jabučnjak osmišljen je po uzoru na američki model.
Savremeno voćarstvo je multidisciplinarni posao
U traganju za što jednostavnijim ali primenljivim konceptima i u našim uslovima, Đorđevići su se opredelili da slede američki model. Trude se da ga što preciznije primene u praksi. U Americi se, kako navodi naš sagovornik, strogo vodi računa o broju sadnica po jedinici površine na zemljištu. Po tom modelu, 3.300 sadnica po hektaru je neki optimalan broj. Sve iznad tog broja donosi samo dodatne troškove a ne i potencijalni profit. Savremeno voćarstvo je multidisciplinarni posao, koji od proizvođača traži poznavanje više oblasti, ističe Đorđević. Okosnica cele proizvodnje je u dobroj pripremi i oplemenjivanju zemljišta ali i u što manjem broju ljudskih intervencija na samim kulturama.
Integralni koncept balans između standardne i organske proizvodnje
Parafrazirajući jednu šaljivu izreku, koja je poznata među tamošnjim voćarima, Slavoljub kaže da ona na najslikovitiji način opisuje da proizvođači često svojim prisustvom na plantažama smetaju prirodi i nesmetanom razvoju biljaka. On kaže da, prilikom svake intervencije u voćnjaku, njegov sin Ratko i on, imaju u vidu upravo tu šaljivu izreku. Iako se u domaćoj agrarnoj politici godinama unazad ignoriše donošenje zakonske regulative o integralnoj proizvodnji, mnogi voćari izabrali su upravo taj koncept, zbog brojnih pozitivnih karakteristika. Zdravstvena bezbednost proizvoda jedna je od njih. Opisujući funkcionisanje tog koncepta u praksi, Slavoljub navodi da je on veoma rentabilan, s obzirom na to da ne iziskuje primenu skupih hemijskih preparata. Kako nam dalje objašnjava, u njihovim voćnjacima koristi se mnogo organskih materija za hraniva, poput glistenjaka. Zahvaljujući tome ostvaruju dobre rezultate. Već 28 godina pedantno vode tzv. Knjigu prskanja. Od 2007. godine su, kako kaže, počeli su da primenju integralni koncept za uzgoj jabuka. On u našoj zemlji još uvek nije ozvaničen, a prema njegovom mišljenju, on je odličan balans između standardne i organske proizvodnje.
Mehaničko uništavanje trave trend u svetu
Jedan od načina za održavanje zone oko stabala jeste mehaničko uklanjanje trave i korova. To je jedan od trendova trenutno u svetu, navodi ovaj voćar. Na taj način doprinosi se očuvanju zemljišnih organizama koji vode brigu o kvalitetu zemljišta. Integralni koncept dozvoljava da se maksimalno jedna trećina prostora tretira herbicidima dok se sa preostalog zemljišta trava mora mehanički uklanjati. Sve dosadašnje iskustvo i znanje trudili su se, kako kaže Slavoljub, da primene u svom jabučnjaku. U njemu dominira sorta „Zlatni delišes“. Ne krije ponos ovaj poznati voćar zbog zavidnih rezultata koje su uspeli da postignu za relativno kratko vreme.
Dobre fenološke osobine „Zlatnog delišesa“
Držeći u ruci jabuku, Slavoljub nam je opisao standarde koje se trude da ispoštuju kada je uzgoj jabuka u pitanju. U pogledu krupnoće plodova, trude se da izvuku maksimum iz svake od sorti jabuka koje gaje. Tako npr. njihove jabuke „Zlatnog delišesa“ dostižu prečnike do 80 milimetara. Nemaju spoljašnja oštećenja a najponosniji su na visok procenat suve materije u njima, oko 23 procenta, što se smatra više nego odličnim rezultatom, imajući u vidu činjenicu da se taj procenat, u evropskim okvirima, kreće od 14- 16 procenata.
Edukacijom protiv stagnacije u proizvodnji
Dva su kamena spoticanja sa kojima se gročanski voćari decenijama suočavaju. Neefikasna protivgradna zaštita i deficit vode za navodnjavanje. Najveći broj domaćina prinuđen je na „suvo voćarenje“. To su, uz nestabilno tržište, i osnovni razlozi zbog kojih se većina proizvođača odlučila na svesno stagniranje, čak i nazadovanje u proizvodnji. Ali ne i porodica Đorđević, kategoričan je na kraju našeg razgovora, Slavoljub. Raduje ga činjenica da su se njegova ćerka Ana i sin Ratko, odlučili da završe Poljoprivredni fakultet, i što će svo stečeno znanje primeniti upravo na imanju njihovog dede, i tako nastaviti višedecenijsku uspešnu voćarsku proizvodnju te porodice.
