Momčilo Bujošević, iz sela Trešnjevica, koje se nalazi u blizini Arilja ima manje od 30 godina i njegova odluka je bila jasna, on je želeo da ostane na selu, za razliku od njegovih vršnjaka koji su svoju sreću pronašli u gradovima. Ovaj mladi poljoprivrednik živi u velikom domaćinstvu zajedno sa roditeljima,bratom, suprugom i decom. Svi vredno rade i imaju svoja zaduženja. Slobodnog vremena na selu gotovo i da nema, ali se ipak, pored brojnih obaveza na kraju dana nađe i malo trenutaka za druženje sa životinjama. Pored poljoprivrede kojojm se uspešno bavi Momčilo gaji i veliku ljubav prema konjima. Pre oko 8 godina nabavio je prvog konja, koga su i deca zavolela i sa kojim je druženje neizostavni deo svakodnevice.
Konji su uz pse čovekovi najbolji prijatelji i kroz vekove su bili najveći pomoćnici u poljoprivredi. Osećaju ljubav koju im vlasnik pruža i znaju istu da uzvrate. Njihova plemenitost i privrženost čoveku poznata je od davnina, a kod porodice Bujošević konji imaju poseban status i dobre uslove za život.
Obaveze u poljoprivredi ne ostavljaju mnogo vremena u svakodnevnom životu seljaka, ali uz veliku ljubav napravi se mesta za druženje sa ovim plamenitim životinjama koje dele svoje štale sa kravama.
Pored konja na imanju se nalazi i nekoliko grla krava i ovaca, namenjenih uglavnom za potrebe domaćinstva. Naš sagovornik kaže da sve životinje koje ima na farmi drži više iz ljubavi, a manje zbog koristi i finansijske dobiti.
Momčilo je rešio da ostane na selu, jer nije mogao da dozvoli da se posle više decenija ulaganja, rada, truda i odricanja njegovih roditenja sve rasproda i ugasi. Zajedno sa bratom on je ostao na selu verujući da će se situacija jednog dana popraviti i da će okolnosti konačno ići na ruku našim poljoprivrednicima.
Opširnije pogledajte u prilogu gore.
Sagovornik: Momčilo Bujošević, poljoprivrednik iz sela Trešnjevica
