Karfiol je povrće za koje znaju i mala deca, ali šta znamo o njegovom poreklu: da li je postojao u prirodi u obliku po kome je prepoznatljiv ili je, ipak, veštački napravljen? Iznenadiće vas odgovor.
Karfiol je biljka koja pripada porodici kupusnjača, poznate još i kao krstašice. Iako je dvogodišnja biljka, uglavnom se gaji kao jednogodišnja. Svi delovi biljke su jestivi, uključujući lišće i stabljike. Međutim, ovo povrće se uglavnom uzgaja zbog velike cvetajuće glave, a upotrebljavaju se u raznim jelima, kao i za pripremu zimnice.
Karfiol nije samo ukusno povrće, već je bogato vitaminima, a sadrži malo kalorija. Širom sveta postoji na stotine vrsta. Najpoznatiji je beli karfiol, ali njegova jestiva glava može da bude i zelena, ljubičasta i narandžasta.
Karfiol dobro raste u hladnijim okruženjima. Najbolje vreme za sadnju većine sorti je proleće. Ipak, nekoliko vrsta može da se posadi sredinom leta radi jesenje berbe. Kako se gaji i kako se konzumira karfiol dobro je poznato, ali šta znamo o poreklu ove biljke? Da li je karfiol povrće koje se prirodno pojavilo ili je to još jedna biljka koju su ljudi napravili u laboratoriji?
Kako je nastao karfiol
Karfiol je veštački napravljen. On nije oduvek postojao kao biljka u obliku koji svi danas poznajemo, već su ga stvorili ljudi dugotrajnim procesom koji se zove selektivno oplemenjivanje.
Šta mislite, šta je zajedničko za karfiol, brokoli, kupus, kelj?
Mnogi će verovatno sada reći da im je zajednički blago sladak ukus i da pripradaju istoj porodici. I to bi bilo potpuno tačno, uz jedan važan dodatak. Sve gore pomenute biljke su, ustvari, delovi jedne biljke koja je opšte poznata kao divlji kupus, navodi Backgarden.org.
Sve ove biljke su razvijene iz različitih delova divljeg kupusa:
- Kelj – dobijen je iz lišća,
- Brokoli – napravljen je od delova stabljike i cvetova,
- Kupus – razvijen iz terminalnih pupoljaka,
- Karfiol – napravljen od cvetnih grozdova.
Kako je napravljen?
Karfiol je rezultat opsežnog procesa, takozvanog, selektivnog oplemenjavanja. Ono uključuje razvoj novih biljaka od postojećih biljnih vrsta i dobijanje nekih drugih sa poželjnim karakteristikama. Ovo se vrši kroz prirodan postupak, bez menjanja genoma biljaka u laboratoriji.
Od najstarijih vremena, poljoprivrednici su favorizovali biljke sa izdašnijim prinosima, ukusnijim plodovima, sa manje semena, više jestive pulpe, itd. To je dovelo do veštačkog procesa selekcije koji je oživeo različite varijante nekih postojećih biljaka ili su kreirane potpuno nove biljke. Ova metoda uzgoja ne odnosi se samo na biljke, već se često koristi i kod uzgoja životinja.
Kada i gde se pojavio?
Iako se ne zna tačno kada su se pojavile prve sorte, većina izvora ukazuje da se karfiol rodio negde između 500-ih i 1500-ih godina nove ere.
Rane vrste karfiola često su bile povezane sa Kiprom. Tako mnogi veruju da je ostrvo Kipar postojbina karfiola, odakle se ova biljka, krajem 15. veka, raširila po različitim delovima Evrope.
Preuzimanje teksta je dozvoljeno samo uz navođenje našeg portala kao linkovanog izvora.
