Porodica Popović iz Veternika kod Novog Sada se veoma uspešno i profesionalno bavi uzgojem koza, tačnije proizvodnjom mleka i sira. Oni su na obodu ovog prigradskog naselja podigli farmu na kojoj danas imaju oko 50 grla. Nekada su se Popovići bavili svinjarstvom, međutim teška situacija u toj stočarskoj grani, primorala ih je da primat daju kozama i kako kažu nikada se zbog toga nisu pokajali. Domaćin Radivoje i njegova supruga Nina su se potpuno predali proizvodnji kozjeg mleka pa danas zajedničkim snagama svakodnevno vredno rade kako bi održali kvalitet koji uveliko cene njihove redovne mušterije. Jer mleko ne predaju u mlekare, već ga distribuiraju u maloprodaji uz sir i surutku.
Kako nam je rekao Radivoje, sudbina je odredila svoje, jer se njegova porodica u Hercegovini oduvek bavila kozarstvom, pa iako je tako reći pobegao od sela i koza, neka sila je ipak odlučila drugačije.
“Krenuli smo sa svega nekoliko koza, pa smo lagano proširivali i došli do 50 grla. Ne znamo do kog broja ćemo ići, ali se moramo širirti, jer smo sad napravili i mlekaru. Ona sada prevazilazi kapacitete farme, jer mi u vrhu laktacije imamo oko 100 litara mleka dnevno, a kapacitet mlekare je i preko 400 litara na dan. Već smo ove godine ostavili 15 kvalitetnih grla, ali polako ćemo uposliti i mlekaru.”
Na pitanje može li se živeti od kozarstva, naš domaćin kaže da može, ali uz puno truda i rada. Njegova prednost je to što ga ne ucenjuju otkupljivači i to što je osigurao plasman svojih proizvoda, te na taj način postiže daleko veću otkupnu cenu mleka od neke tržišne koju bi mu ponudile mlekare. Nije bilo jednostavno doći do toga, jer nije lako zadobiti poverenje mušterija, međutim uz konstantan kvalitet koji nudi, u tome je uspeo. Kada govorimo o cenama i rentabilnosti ove proizvodnje, jedna od prednosti poteza na kojem se nalazi farma je i blizina pašnjaka.
“Od 1.aprila pa sve do novembra moje koze idu na pašu, dobijaju i kilogram zrnaste hrane po grlu. A uz sve to koristimo i šargarepu, jer se nalazimo u blizini proizvođača šargarepe, a koze to baš vole. Najlakše je kada su na paši, onda je kabasti deo sveden na minimum.”
Tema isplativosti i novca važna je u svakoj proizvodnji, ali kako kaže naš domaćin, mora se taj put začiniti sa još nečim – a to je ljubav. Ovo stado smatra svojim drugarima i pruža im možda i više pažnje od potrebne, međutim važno je i da koza bude srećna i zadovoljna kako bi pružila svoj maksimum. Sa druge strane rad sa kozama naziva antistres terapijom, te je zadovoljstvo obostrano.
“Raditi nešto bez ljubavi, bolje je i ne raditi. Kod mene na farmi imam kozu koja mi je tek nakon 4 godine dala jare! Drugi bi je odavno sklonili, ali ja ne. Mi od ovoga lepo živimo, ali je prvo ljubav pa biznis. Ja bih voleo da sve one daju 5 litara, ali to ne ide tako. Prosek nam je oko 2,5 do 3 litra po kozi dnevno i mi smo zadovoljni.”
Prošla godina pa i pečetak ove nije bio lak ni za kozare. Konkretno na ovoj farmi suša je poskupela proizvodnju za 150 hiljada dinara, a izostanak, odnosno kašnjenje subvencija je samo doprinelo teškoj situaciji. Da su subvencije isplaćene letos, kada je na tržištu moglo da se nađe hrane po realnijim cenama, ne bi bilo problema, ističe Radivoje. Sve to je na brojnim farmama rezultiralo smanjnjem stada, ali preživeli su i mora se ići dalje uz nadu da će i država biti da tako kažemo dostupnija stočarima za saradnju i brže reagovanje kada problem nastane. Ono što je ove sezone dočekalo kozare je i artritis encefalitis protiv kojeg borba tek kreće.
“Mi mali kozari ćemo to lako rešiti. Ja rešenje vidim i u veštačkom osemenjavanju, i nadam se da će država to i omogućiti.”
Nova mlekara, čija izgradnja je završena i za koju se čekaju još samo neophodni papiri, uskoro kreće sa radom što će proizvodnju porodice Popović podići na još jedan nivo. Imaju prava na prodaju 200 litara sirovog mleka nedeljno i mogu da prerađuju 200 litara mleka u sir, te su i težnje usmerene da mlakara radi punim kapacitetima.
