Nakon odgovornog državnog posla, na kojem je često bio izlagan i rizicima, nedavno penzionisani Stojan Petrov iz Sanada, posvetio se uzgoju koza i ovčarstvu. Kako nam je rekao, ovce su još iz njegovog detinjstva, bile redovne podstanarke na porodičnom imanju, dok su im se koze pridružile tek pre par godina, kao čistačice korova. Vrlo brzo su Stojan i njegova supruga Vesna uvideli da njihovo malo selo ima idealne uslove za razvoj kozarstva i da bi ta delatnost mogla da donese dobre prihode.
Počelo je, kako nam je ispričao Stojan, sasvim slučajno, kada su dobili na poklon jednog malog jarca. Vrlo brzo jarcu su se pridružile i koze da bi danas na njihovom imanju, uz jarca, imali 9 koza i 11 jarića. Razloga za proširivanjem imaju, pre svega jer je i država, nakon višedecenijske zabrane, počela da stimuliše ljude na uzgoj koza.
Zašto alpino koze?
Iako je prvobitno želeo da uzgaja sanske koze prevagnule su francuske alpske, zbog bolje otpornosti i dobre mlečnosti. A i nisu probirljive kada je u pitanju dnevni jelovnik. Stojan šaljivo priča da mu je glavni mamac za njihovu stopostotnu pažnju parče hleba ali dodaje da mu obrste sve jestivo i nejestivo po dvorištu, čak i dnevne novine.
Probirljive nisu ali su netolerantne, lukave, tvrdoglave i često agresivne, što je i jedan od razloga što su češće zatvorene u objektima. Naoružali su se Petrovi i strpljenjem i znanjem, jer su uvideli da je kozarstvo jedno od najrentabilnijih stočarskih proizvodnji budući da daje solidnu zaradu uz skromna ulaganja. U najpovoljnijim danima od 7 koza mogli su da izmuzu i 20 litara kozjeg mleka, koje je sve cenjenije među potrošačima jer se smatra prirodnim lekom.
Kozji sir – i hrana i lek
Uprkos velikom interesovanju za njihovo kozje mleko, oni su se orijentisali isključivo na proizvodnju mladog i starog kozjeg sira, te im sva količina mleka služi kao osnovna sirovina. Jedan od razloga za to je, kako nezadovoljno dodaje Stojan, i činjenica što im otkupljivači nude identičnu cenu kao za kravlje mleko, a neretko kozari budu i prevareni.
Stojan je gazda u dvorištu i njegovo je, kaže, da pomuze koze. Od tog trenutka ceo proces proizvodnje sireva prelazi u umešne ruke njegove supruge Vesne koja je i inicijatorka cele priče o kozarstvu na njihovom gazdinstvu. Stojan kaže da nisu pristalice inovacija i da se strogo drže tradicionalnog načina pravljenja sira.
Sirevi sa dodatkom lekovitog bilja
Iako nisu pristalice eksperimentisanja, svesni su da moraju da osluškuju želje svojih potrošača i da prate trendove te su u svoju ponudu odnedavno uvrstili i sireve sa dodatkom lekovitog bilja i sa maslinovim uljem. Trude se da i cene svojih proizvoda prilagode džepu svojih stalnih mušterija, te se one kreću od 450 do 550 dinara za kilogram sira.
Nesigurnost proizvodnje ograničava ambicije
Nesigurnost u proizvodnji koza zauzdava, kaže, i njegove ambicije za povećavanjem proizvodnje. Postojeće stado na svojoj mini farmi, ali ni polovnu mehanizaciju, Stojan ne bi umnožavao.
Ovaj iskusni kozar sa nostalgijom govori o vremenima kada su postojale zadruge, jer su one odrađivale veći deo posla, dok su se odgajivači mogli fokusirati isključivo na proizvodnju. Danas je paor i proizvođač i menadžer a svi ti poslovi su za jednog čoveka prevelik „zalogaj“.
Njihove ambicije su skromnih razmera, niti žele niti imaju mogućnosti da se razviju u mini fabriku za proizvodnju sireva. Dokle god bude postojala potražnja za njihovim proizvodima, prioritet će im biti podizanje kvaliteta i proširenje asortimana, ali i popularizacija uzgoja koza, jer, kako na kraju dodaje Stojan Petrov, zdrava konkurencija je uvek dobrodošla.
Opširnije pogledati u prilogu.
