Da je ishrana životinja, najvažniji segment svake stočarske proizvodnje, poznato je svim proizvođačima, i zato su u prednosti oni koji mogu sami da proizvedu hranu, ili oni koji mogu da se posvete nomadskom stočarstvu. Naš domaćin, Nemanja Petković, iz sela Aleksa Šantić, nadomak Sombora, u prilici je i jedno i drugo. Kako kaže, njegovih 150 grla ovaca rase Ile de France, od proleća do rane jeseni, na pašnjacima koji okružuju njegov salaš, svakodnevno pasu raznovrsne travke, kao da im je serviran „švedski sto“.
Zašto je uzgoj Ile de France ovce isplativiji
Nemanjine ovce su na slobodnoj paši sve do prvih hladnijih dana, a o njihovoj dobriti brine lokalni pastir, i njegovi psi čuvari, koji su važna karika u pregrupisavanju ovaca, kada migriraju sa jednog na drugi pašnjak.
U Aleksa Šantiću, baš kao i u mnogim drugim manjim bačkim selima, sve je teže naći kvalitetnu radnu snagu, čak ni u vreme sezonskih poslova. Oprobao se naš domaćin i u uzgoju cigaja i virtemberg ovaca, ali su mu se ovce rase Ile de France, pokazale najisplativijim, pre svega, zbog manjeg utroška hrane, ali i veće potražnje za njihovim mesom, velikog randmana mesa.
Reč je o visoko otpornoj i prilagodljivoj rasi, ali Nemanja, kao veterinarski tehničar po struci, veliki značaj pridaje njihovoj preventivnoj zaštiti. Dva puta godišnje rade vakcinaciju ovaca protiv šuge i parazita, održavaju im papke, uz stalni nadzor, u slučaju nepredviđenih nezgoda.
Subvencije bi trebale da budu veće
Ženska grla Nemanja prodaje kao priplod, dok su muška unapred rezervisana za klanice i pečenjare, tako da ni u doba pandemije nije imao većih problema oko plasmana. Kaže da je zadovoljan državnom pomoći, ali da bi zbog poskupljenja inputa, subvencije od 7 hiljada dinara po grlu, trebale da budu veće.
Ovčarstvo se mora voleti od malih nogu
Čuvanje i uzgoj ovaca nije lagodan posao, i tim poslom bi morali da se bave samo istinski zaljubljenici koji su spremni na maksimalnu posvećenost, savetuje Petković.
Srećom, Nemanji na farmi i salašu svakodnevno pomažu njegov otac, koji je još uvek vitalan, i stariji sin, Petar, koji je krenuo očevim stopama, želi da bude veterinarski tehničar i da se posveti poljoprivrednoj tradiciji, koju je započeo još njegov pradeda, koji je bio jedan od uspešnijih ovčara u zapadnobačkom kraju.
Opširnije pogledajte u video prilogu gore.
Sagovornik: Nemanja Petković, uzgajivač ovaca iz sela Aleksa Šantić
