Mladena Minića verovatno znate kao momka koji je osnovao udruženje Mladih poljoprivrednika Srbije. Kao nekoga ko je glasan i ko ukazuje na probleme mladih poljoprivrednih proizvođača. Mi smo ga obišli kao farmera, kao nekoga ko se ozbiljno posvetio ovčarstvu. Naime, kada je Mladen završio fakultet u Beogradu, dobro je porazmislio i čvrsto rešio da se vrati na dedovinu, u selo Sekurič kod Jagodine i da tamo započne svoju priču. Osnuje stado ovaca a ovčarska zadruga bila je logičan sled.
“Krenulo je sve sa 30-40 ovaca, dedinih, imamo pašnjake, te su one tu bile da pasu, da ne moramo da kosimo. Tada se nismo bavili nikakvom računicom. Kada smo prodali prve jaganjce uvideli smo da tu ima i zarade, jer su one bile veći deo godine na ispaši, tako da imamo uslove da se bavimo ovčarstvom.” – priča nam Mladen.
Da, uslovi su zaista idelani za ovčarstvo ovde na padinama Juhora, jer se pašnjaci nalaze odmah iza kuće, te su ovce veći deo godine na ispaši. Osim toga, Mladen se vrlo brzo istinski pronašao u stočarstvu i generalno u poljoprivredi. Roditelji mu zdušno pomažu, te se svi poslovi obave na vreme i kvalitetno. Na sve to, i postojeće subvencije dobro dođu, posebno sada kada cena jagnjadi nije zadovoljvajuća. Sa druge strane, podsticaji države ne smeju biti glavni činilac proizvodnje, ističe naš domaćin.
“Danas imamo i subvencije države, ali ne smemo se na njih oslanjati, već nam proizvodnja mora biti isplativa, moramo raditi ono za šta imamo uslove. Subvencije puno znače, ali veliki broj poljoprivrednika danas gleda samo to, retko ko pravi kalkulacije svoje proizvodnje, pa su mnogi ušli u priču zbog subvencija. Međutim, one kasne, ne znaš ni da li će biti isplaćene, niti koliko će trajati, tako da je sve to rizično.” – dodaje Mladen.
TEŠKA GODINA ZA OVČARE
Mladen ima stado od nešto više od 100 grla. Kako kaže zadovoljan je i da mu svaka ovca ojagnji jedno jagnje, baš zbog ekstenzivnijeg načina držanja. Naravno, ta filozofija se odnosi samo na pašnjački sistem, ističe Minić. Naš domaćin ima ambicije da podigne novi objekat, moderniji, gde bi imao hranidbeni hodnik, te bi ovce uz ispašu imale uvek i dodatnu hranu. Na taj način bi povećao i produktivnost svog stada, a olakšao bi i sam rad. Trenutno se radi na izradi projekta, dodaje Mladen, što ga veoma raduje. Da spomenemo sad i cenu. Jagnjad su dugo bila oko 300 dinara, međutim, cena je pala. Ovčari su posebno imali problema tokom vanrednog stanja, a poslednice koje je covid19 ostavio na stočarstvo, osećaju se i danas.
“Pre pet godina kada sam ja počeo da se bavim ovčarstvom, cena je bila 200 dinara. Zatim je rasla iz godine u godinu i dosegla do 300-340 dinara. Sada ide i ispod 200 dinara, što je katastrofa.” – ističe naš sagovornik.
OSNOVANA OVČARSKA ZADRUGA
Kako bi ojačali sam sistem i kako bi se zajedničkim snagama borili za sigurnije korake u ovčarstvu, mladi poljoprivrednici su osnovali ovčarsku zadrugu. Planovi su im zaista veliki. Nisu ih pokolebala iskustva starijih, niti loš glas koji još uvek bije zadrugarstvo u Srbiji. Znaju da su u zajednici jači i da su kao pojedinci ostavljeni na vetrometini surovog tržišta.
“U Udruženju imamo veliki broj ovčara. Kao udruženje ne možemo raditi dosta toga, te smo rešili da se osnuje ovčarska zadruga. Cilj nam je da nam ovčari imaju grla ujednačenog kvaliteta. Da im pomognemo prilikom nabavke repro materijala i priplodnog materijala i naravno prilikom plasmana. Želja nam je da uvezemo kvalitetna grla. Da oplemenimo naša grla, da poboljšamao kvalitet, pa da otkupimo i izvezemo.” – kaže Mladen.
Želja im je da oplemene virtemberga koji je danas zastupljen u Srbiji, da dobiju kvalitet na kojem kupci insistiraju, ističe Minić. Svesni su da ih čeka dug put. Mladi poljoprivrednici su stvar uzeli u svoje ruke, znaju šta im je cilj, te im sada nedostaje još malo potpore od strane države kako bi sistem postavili na zdravije osnove.
