Od početka pandemije cenu i potražnju meda, kako na domaćem, tako i na inostranim tržištima u velikoj meri je formirala novonastala situacija, pa je med postao znatno više tražen proizvod. Poznato je da je med tradicionalan lek protiv kašlja i upale grla, takođe je dobar i za poboljšanje krvne slike, ali i kao lek kod oboljenja organa za varenje. Med spada u jedan od najtraženijih, najlekovitijih i najhranjivijih prirodnih proizvoda na svetu. Osim svoje hranljive i dijetetske vrednosti, med je od davnina bio jedno od najuspešnijih terapeutskih sredstava.
Prethodna godina sa aspekta proizvodnje meda nije bila tako loša, kaže Vojislav Teofilović sa Stare Planine. Na nedavno održanom sajmu meda, u Beogradu, okupio se veliki broj pčelara kako bi razmenio iskustva sa drugim proizvođačima i ujedno ponudio kupcima svoje ukusne i zdrave pčelinje proizvode.
Bagremova paša najneizvesnija
U pčelarstvu postoje brojni izazovi počevši od vremenskih uslova, pa sve do bolesti u pčelinjim društvima. Temperaturne promene, nagli mrazevi i izmrzavanje bagrema, tokom februara prošle godine, a posle toga i suša koja je svima nanela nesagledive štete u proizvodnji, smanjili su prinos, što je bilo u direktnoj korelaciji sa višom cenom u maloprodaji. Naš sagovornik kaže da je veoma važno pratiti nove tehnologije i inovacije u samom procesu proizvodnje.
Falsifikovanje meda veliki problem
Med iz Srbije se dosta izvozi u zemlje zapadne Evrope. Međutim, u poslednjih nekoliko godina vodi se ozbiljna kampanja protiv onih koji falsifikuju med i kao proizvod sumljivog kvaliteta prodaju na tržištu. Potrošači nikako ne mogu da razaznaju pravi med od lažnog.
U prodavnicama i na pijacama prodaju se velike količine meda lošeg kvaliteta, napravljenog od kukuruznog sirupa koji nema ukus i svojstva pravog meda. Ispred Saveza pčelarskih organizacija Srbije kažu da se već godinama traži od nadležnih organa da uvedu redovne kontrole i stroge kazne za sve koji prodaju falsifikovan med, ali su te kontrole i dalje neredovne, a kažnjeni se posle kratkog vremena ponovo vraćaju na tržište i stavljaju u promet isti artikal. Ukoliko mislite da je neki med lažan ili sumnjivog kvaliteta, sada svako može da prijavi lažni med elektronskim putem.
Pravi med ne može da košta 500 dinara
Jedan od načina za prepoznavanje lažnog meda mogu da budu i cene koje su niske. Ako kilogram meda u prodavnicama košta od 800-1000 dinara, ne može pravi med da se prodaje za 400 ili 500 dinara. Najpopularniji bagremov med, koji se kod nas i najčešće proizvodi, poskupeo je za 200 dinara i njegova cena sada iznosi 1000 dinara po kilogramu.
Pčelari kažu da je nekvalitetan med skoro kristalno providan, ali dodavanjem veštačkih boja lažni pčelari prevazilaze i ovaj problem, pa je bez laboratorijske analize nemoguće biti siguran da li je med koji jedemo stvarno med ili samo njegova kopija.
Jedini način prilikom kupovine da znate da li je med potpuno prirodan to je njegova sposobnost kristalizacije ili što bi naš narod rekao ušećerenost. Potrošači se savetuju da kupuju med koji nosi etiketu sa oznakom poljoprivrednog gazdinstva, a kako naš sagovornik kaže, svaki iole ozbiljan pčelar radi redovno analizu o ispravnosti meda kod Instituta za hranu koju može da vam da na uvid.
Sagovornik: Vojislav Teofilović- pčelar sa Stare Planine
