Ima li dovoljno pčela za oprašivanje?

0
1335
Agrosaveti - Uzgoj pčela u selu Kamendol 03

Često slušamo kako bez pčela nema ni prinosa u voćnjacima, te je simbioza između ove dve grane poljoprivrede logična. Međutim, usled lošeg iskustva brojni pčelari ovog proleća zaobilaze voćnjake i ne odazivaju se na pozive voćara. Na sve to, nekoliko hiljada pčelara je ove godine u izolaciji, jer imaju više od 65 godina, te je problem oprašivanja postao još veći.

Adama Maganic 1120x180

“Zanimljivo je to što su me mnogi voćari kontaktirali ove godine da pitaju za košnice. Ranije je to bilo od nekoliko desetina do nekoliko stotina košnica. Ove godine sam izračunao da su mi voćari tražili oko 4500 košnica, za trešnju i jabuku. To nam govori da se javio jedan veliki problem sa oprašivanjem u voćnjacima. Sa druge strane, pčelari nisu pokazali veće interesovanje da odvezu košnice u te voćnjake, verovatno zbog ranijeg bahatog ponašanja pojedinih voćara. I ja ih u potpunosti razumem.” – kaže profesor Ivan Pihler sa novosadskog Poljoprivrednog fakulteta.

Revolt pčelara se javio usled neodgovornog prskanja voćnjaka, te ne žele da rizikuju, jer ne znaju kako će pčele proći nakon oprašivanja. Godinama unazad se beleže ozbiljna trovanja, a već ih je bilo i ove godine, dodaje naš sagovornik.

MPS baneri II

Agrosaveti---uzgoj-pcela-i-proizvodnja-meda---Bezdan---01

DO 12 EURA ZA OPRAŠIVANJE PO KOŠNICI

Ove godine je očigledno tražnja za oprašivačima značajno veća, a voćari plaćaju više nego ranije.

PROČITAJTE I...  Metodi veštačkog izrojavanja pčela

“Cena se kreće od 8 do 12 eura po košnici, moram odmah da kažem da je ta cena veća nego ranije, ali je i dalje veoma niska. Pre desetak godina pčelari su molili voćare da dođu sa košnicama u voćnjake, a sada se ta situacija potpuno preokrenula. Danas imamo ukrupnjavanje poseda pod voćem, reč je o ozbiljnoj proizvodnji, po nekoliko desetina i stotina hektara voća u komadu, te voćari više ne smeju da dozvole da omanu u oprašivanju. Recimo u Austriji voćari plaćaju 30-50 eura po košnici za oprašivanje.” – ističe profesor Ivan Pihler.

Web baner Delaro Bayer 1120x180 V01

Broj potrebnih košnica po jedinici površine zavisi od biljne kulture koja se želi oprašiti.

“Što se tiče struke i pčelara, po nama je za neko optimalno oprašivanje dovoljno oko 3-5 košnica po hektara, ali kada pričate sa voćarima oni traže 10 košnica. Na početku sezone nisu ni sva društva dovoljno jaka, te oni verovatno zato dupliraju broj potrebnih košnica. Na primer, u SAD-u je to veoma razvijeneo. Tamo su posedi veoma krupni po nekoliko hiljada hektara, te se daleko unapred potpisuju ugovori sa pčelarima. Ali, oni proveravaju oprašivanje. Recimo imaju komad drveta od jednog kvadratnog metra, ili trake, koje postave na voćke, zatim u jednom vremenskom okviru prebroje koliko je pčela sletelo na to određeno mesto. Oni neće da rizikuju, jer se oprašivanje plaća 120-200 dolara po košnici.” – objašnjava nam profesor Pihler.

Talisman i Plamen 1120x180 Galenika NOVO

Da dodamo još i to da su npr. za borovnicu u roku od jednog minuta dovoljne 2-4 pčele po kvadratnom metru da bi se oprašivanje smtralo uspešnim.

PROČITAJTE I...  Problemi prilikom sadnje krompira

Agrosaveti---pustite pcelare u pcelinjake---02

OSTALI SMO BEZ PRIRODNIH OPRAŠIVAČA

Činjenica je da smo tokom poslednjih godina ostali bez velikog broja prirodnih oprašivača, te je i to razlog pojačane potražnje za pčelama. Sa jedne strane imamo ukrupnjavanje poseda pod voćem, a sa druge strane imamo manji broj oprašivača. Zato je došlo do značajnog dizbalansa u procesu oprašivanja.

Web baner LEK Bayer 1120x180 V01

“To će biti sve veći problem. Uzmimo na primer Vojvodinu. Puno je ozbiljnih površina pod voćem podignuto tokom poslednjih godina, a pošumljnost joj je ispod 6%, u Banatu je to ispod 2%, recimo, nisam sasvim siguran. A gde je tu veza? Pa prirodni oprašivači nemaju gde da borave. Imamo i monolukturu, koja nije zgodna za oprašivače. Pa na sve to imamo i hemijska tretiranja u poljoprivredi koja su takođe nanela velike štete po te oprašivače. Pčele u Vojvodini odrade 80% oprašivanja, jer nema dovoljno prirodnih oprašivača.” – ističe profesor Pihler.

Zanimljiv podatak je i taj da je u periodu nakon Drugog svetskog rata, broj pčela u svetu smanjen, a potreba za oprašivanjem povećana za čak 300%, dodaje naš sagovornik.

Adama Forapro 1120x180

Agrosaveti---proizvodnja-meda---pcelarenje---Melenci---03

OČEKUJU SE OZBILJNI PROBLEMI KOD PČELA

Struka kaže da će situacija koja je ovog proleća zadesila domaće pčelare starije od 65 godina, doprineti lošijem razviću pčelinjih društava, a verovatno i većim uginućima, čije će se posledice osetiti i u narednoj poljoprivrednoj sezoni.

PROČITAJTE I...  Krađa hereford grla tokom policijskog sata

“Ako pčelari u naredne 2 nedelje ne uspeju da pomognu pčelama koje su iz zime izašle kao jače ili osrednje, pa još ako u blizini imaju uljanu repicu, desiće se rojenje i odlazak pčela iz košnica. Vama sa rojem ode između kile i tri kile pčela, a u svakoj kili ima oko 10-12 hiljada pčela, pa vidite koliko to radnika ode iz košnice. Tu je i onih 30% pčela koje su bile lošije, a koje je pčelar pravovremenom brigom mogao spasiti nakon zime, tu će stradanja biti znatna. A tu su naravno i ozbiljne bolesti koje su se javile zbog toga što pčelari nisu mogli ići na pčelinjake.” – smatra profesor Pihler.

Web baner Monsoon Bayer 1120x180 V01

Ozbiljnost problema će zavisiti i od same sezone, tačnije od toga kakve paše nas čekaju ove godine.

Prethodni tekstZaštita soje u tri koraka
Sledeći tekstSiran i Agrodimark – šampioni u polju kukuruza

POSTAVI KOMENTAR

Unesite komentar
Unesite Vaše ime