Nakon što se suočio sa ozbiljnim zdravstvenim problemom, Radovan Žeravica, iz banatske varošice Bašaid, po savetu lekara, bolnički ambijent je zamenio pčelinjom „klinikom“, koja mu je, kako nam je rekao, izlečila i dušu i telo. Ovaj dugogodišnji ratar i stočar, do pre pet godina je bio potpuni laik kada je reč o pčelarstvu, ali je konstantnim učenjem i predanošću, uspeo da pronikne u svet pčela. Danas njegovo pčelarsko gazdinstvo broji pedesetak košnica.
Jedinstvene košnice u Bašaidu
U danu našeg snimanja, njegove pčele su bile u zimskom snu, ali smo želeli da vidimo jedinstvenu drvenu košnicu u obliku crkve, koju je naš domaćin svojeručno izradio, po uzoru na bašaidsku pravoslavnu crkvu, koja se nalazi u centru sela.
Radovan kaže da ne može da navede pravi razlog zašto se odlučio baš za košnicu u obliku crkve, ali ju je, uz blagoslov bašaidskih popova, napravio za tri meseca i odmah ju je i aktivirao.
U toj drvenoj crkva – košnici, ta mala božanska bića, već petu godinu zaredom, uz njegov nadzor i brigu, proizvedu velike količine kvalitetnog meda. Radovan kaže da nikada nije pravio projekcije prihoda, zadovoljan je i zahvalan svojim pčelama na svakom gramu meda koji proizvedu.
Krađa košnica, trovanje pčela gorući problemi pčelara u Banatu
To zadovoljstvo je, kako pomalo ogorčeno dodaje Radovan, nekada narušeno tekućim problemima, sa kojima se suočavaju i drugi pčelari po Srbiji. Krađe košnica, ali i vandalsko ponašanje iz obesti ili hira, kao i masovna trovanja pčela, glavni su problemi ovog vrednog pčelara.
Sve veći problem je i uvozni lobi, kineski i ukrajinski med prete da uguše mnoga domaća pčelarska gazdinstva. Tegla uvoznog ili falsifikovanog meda se neretko prodaje po neprihvatljivo niskim cenama, od 300 do 500 dinara, a kvalitetom ne mogu da pariraju domaćem medu, ali je cenovno prihvatljiviji, jer pravi med ne može da košta manje od 1.000 dinara.
Zamolili smo Radovana da nam, na svojim teglama meda, objasni kako da na raznim manifestacijama ili u hipermarketima prepoznamo prirodni, kvalitetan med. Poređenje je napravio na tegli suncokretovog, kristalisanog meda, što je, kako kaže, normalno svojstvo prirodnog meda, i svežijeg meda, koji je “tečnije” konzistencije, koji okretanjem tegle stvara mehure vazduha, što je jedan od pokazatelja da je reč o prirodnom medu, bez ikakvih pospešivača.
Na bazarima pčelari, kako Radovan ističe, muku muče u objašnjavanju kupcima, da su i jedan i drugi med kvalitetni i prirodni, te smatra da bi u narednom periodu trebalo da se organizuju edukativne radionice za potrošače, kako bi se podigla njihova svest.
Pola sata odmora u apikomori, kao osam sati sna kod kuće
Pčelarsko gazdinstvo „Žeravica“ iz Bašaida, svake godine ponudi nešto novo na tržištu. Za inovacije je u porodici zadužena Radovanova ćerka Sanja, koja osmišljava razne eliksire, ili kako sama kaže, „bombe“ zdravlja pretočene u teglice.
Od napitaka imaju medovaču, zatim mešavine sa medom za bronhitis, sa polenom za imunitet, zatim tzv. Apikompleks, med sa suvim voćem, kao i meleme na bazi pčelinjeg voska. Sanja je otišla i korak dalje, želela je da njihovo gazdinstvo, do kojeg vas vodi i poljoprivredni putokaz, po nečemu postane jedinstveno, i otvorila je prvu apikomoru u tom delu Banata. Najpre je u Beogradu završila kurs za apiterapeuta, a potom je sakupljala sve važne informacije o tom vidu lečenja, i iskustva iz zemlje i inostranstva.
Apikomora je, kako je istakla, izgrađena isključivo od prirodnih materijala, po uzoru na one u Sloveniji, u kojoj je apiterapija već duži niz godina deo pčelarskog turizma. A ceo tretman, koji može da traje od 30 minuta do sat vremena dnevno, je, kako nam je pojasnila Sanja, vrlo jednostavan, dovoljno je da udišete energiju košnice. Ono što je najvažnije jeste da ljudi nemaju kontakt sa pčelama, one se nalaze unutar košnica, svaka košnica ima svoj inhalator, koji može da bude potpomognut i strujom.
Preporučuje se da prva terapija traje petnaestak minuta, da bi se ispratila reakcija organizma, a nakon toga u trajanju od 45 minuta, desetak dana u kontinuitetu. Kao pozitivan primer, Sanja je navela dvoje pacijenata sa bronhijalnom astmom, koji su koristili i dve pumpice, a nakon svega nekoliko apitretmana, su se sveli na jednu.
Apiterapija na krevetima koji su naslonjeni na košnice, se preporučuje i sportistima za povećanje kapaciteta pluća, za antistres, protiv depresije i anksioznosti, ali i za beg od obaveza. Sanja kaže da pola sata provedenih u apikomori zamenjuje 8 sati regularnog sna.
Komšinice, aj na med
Vazduh iz košnice se u svetu smatra terapijom budućnosti, i zato Sanja polaže velike nade u taj segment njihove proizvodnje. Imaju i druge ambiciozne planove u budućnosti, da unaprede apikomoru, da registruju proizvode, ali i proširenje kozmetičkih proizvoda na bazi meda, za šta bi volela da jednog dana bude zadužena njena ćerka. A dok mlađe generacije porodice Žeravica ne stasaju da bi preuzeli rukovođenje gazdinstvom, začetnika proizvodnje, Radovana, viđaćete na raznim lokalnim manifestacijama, na najslađem štandu, na koje vas, uz širok osmeh, i ovom prilikom poziva, baš kao što to piše i na njegovoj majici : “Komšinice, aj na med !”
Opširnije možete pogledati u video prilogu na početku teksta.
Sagovornici: Radovan i Sanja Žeravica, poljoprivredni proizvođači iz Bašaida
