Bez konstantnog učenja, pčelarenje nije uspešno, složni su u tome mnogi pčelari. Bilo da se radi o onima sa decenijskim iskustvom ili onima koji se time bave iz hobija. Dušan Mandić iz Bačke Palanke, koji je i u penzionerskim danima još uvek željan novih saznanja, nadovezuje se rečima iz stare izreke prema kojoj „čovek uči dokle god je živ, pamet stiče a lud umire“. Dušan, koji danas ima ogromno pčelarsko iskustvo, šaljivo dodaje da kada pčelar 15 godina pčelari, tek onda postaje dobar početnik.
Od Vidovdana 1997. godine pčelarenje mu je glavna peokupacija
Kako kaže, ni više od dve decenije druženja sa tim čudotvornim insektima, nisu mu razotkrile sve tajne njihovog funkcionisanja. Od kada je pre 22 godine njegov dom posetio roj pčela, pčelarenje je postalo njegova glavna preokupacija. Kako nam je rekao, išao je korak po korak. Danas u njegovoj bašti ima 70 košnica, od kojih je neke i svojeručno napravio. Svaka godina je priča za sebe, ističe Dušan. Većina domaćih pčelara ovu godinu će „uknjižiti“ kao izrazito lošu i želeti da je što pre zaborave. Mandić se rado seća 2004. i 2005. godine. Tada su, kako uz osmeh navodi „tekle reke meda“. Svaka naredna godina bila je sve lošija. Svodeći bilanse za ovu sezonu i pripremajući svoje pčele na bezbrižno prezimljavanje, Dušan kaže da je pčelarima najvažnije da poslovanje u narednoj sezoni započnu sa što manje gubitaka i da ih vremenske prilike posluže, kako bi njihove mezimice imale bogatu pašu.
Med je savršenstvo prirode
Dosadašnje iskustvo pokazalo mu je da su najuspešnije bile one godine u kojima je bilo malo njegovih intervencija i potrebe za ispomoći pčelama. Dušan takve situacije poredi sa bubrežnim bolesnicima na dijalizi. Kaže da previše čovekovog uplitanja u rad pčelinjih društava, neretko dovodi do njihove disfunkcije. Ono što bez ikakve sumnje jeste pravo, je med koji ovaj bačkopalanački domaćin, prodaje kako sa kućnog praga – tako i na brojnim specijalizovanim sajmovima. Stopostotni med koji su njegove vredne pčele napravile, od uljane repice, bagrema, lipe, samo su pretočene u brendirane teglice. Njegovoj ćerki med je poslužio i kao inspiracija za raznovrsne kombinacije sa suvim voćem, orasima, začinima i neodoljivim medenjacima. Med je savršenstvo prirode, ističe Dušan. Teško ga je kopirati i svaki falsifikat lako se prepoznaje.
Kako prepoznati prirodni med
Dugogodišnje pčelarenje istančalo mu je, kako kaže, sva čula i izveštio se u prepoznavanju kvalitetnog meda. Ispunjava ga ponosom činjenica da je već jedanaestu godinu zaredom, član žirija za ocenu kvaliteta na manifestaciji u susednom Vukovaru. Mandić kaže da su boja, miris i ukus tri najvažnija svojstva meda koja su podložna ocenama od 1 do 5. Da ne bi bilo prostora za bilo kakvom sumnjom, ispitivanja se vrše dva puta na istom uzorku.
Potrošačima poručuje da je prirodno svojstvo meda da se kristališe kao i da on može da stoji duže vreme bez bojazni da će se pokvariti. On nema rok trajanja. Jedinu sigurnost i garanciju da će konzumenti kupiti prirodni med a ne lažnu mešavinu, daju provereni pčelari, koji se tom proizvodnjom bave iz ljubavi a ne zbog finansijske koristi, napominje Mandić. On kaže da se po supermarketima mogu videti teglice koje se prodaju za 300 dinara. To vam je jasan signal, naglašava on, da je reč o falsifikovanom medu. Kada se uzmu u obzir svi troškovi, cena kilograma meda ne može da košta ispod hiljadu dinara, zaključuje ovaj pčelar.
Najbolji je med koji se iz košnice pretoči u teglicu
Na naše pitanje kako bi ocenio kvalitet svog meda, Dušan skromno dodaje da je broj prodatih teglica i velika potražnja, najbolji pokazatelj kakav se med prodaje sa njegovog pčelinjaka. Tu činjenicu, potkrepljuju i vredna priznanja i nagrade sa raznih sajmova, koja krase njihovu vitrinu. A već naredna godina za porodicu Mandić novi je izazov i razlog za dokazivanjem, uz povećanje broja košnica, zaključuje naš sagovornik.
