Pčele su melem za dušu i u druženju sa njima vam i nerešivi problemi postaju manje važni – reči su našeg domaćina iz Gornje Kamenice, Miroslava Miloševića, doživotnog zaljubljenika u pčelarstvo. Još je, kaže na početku našeg razgovora, njegova prabaka u miraz donela pet košnica pletara tzv. vrškara, što je podatak koji govori koliko se pčelarstvo i početkom prošlog veka cenilo.
Pčele su na njihovom porodičnom imanju doživljavane kao kućni ljubimci, a onda se Miroslav odlučio da tu ljubav pretoči i u životni poziv. Košnice njegove prabake zamenjene su savremenijim. Neke od njih, a ima ih ukupno 70, napravili su, kaže, sami dok su neke izrađivale staroplaninske zanatlije. U međuvremenu je kupio i Dadan- Blatove košnice, desetoramne, jer su one, kako nam je ispričao, lakše za rad i njegovim pčelama i njemu.
Miroslav, koji je i predsednik Udruženja pčelara „Lipa“ u Knjaževcu, nove članove, hobiste i početnike u proizvodnji savetuje da ne svaštare već da se usredsrede na proizvodnju koja će im, u godinama koje slede, biti primarna.
Suština uspešnog bavljenja pčelarstvom
Suština uspešnog pčelarenja može se definisati kao spoj tradicionalnog i savremenog, kao, uostalom i u drugim poslovima, kaže Miroslav i dodaje da je važno da spoznaju i to kako su pčele živele i doprinosile domaćinima pre 100 godina, kako bi na to znanje mogli da nadograde i savremene tendencije.
Ono što uspešne pčelare izdvaja u odnosu na one sa manjim uspehom jeste postizanje i održavanje visokih prinosa duži niz godina ali i njihova kvalitetna prerada u med, cvetni prah, propolis. Na poslednjem ali ne i najmanje važnom mestu je, kaže on, dobra priprema pčelinjaka za nastupajuću sezonu.
Godina za nama – dobra za pčelare
Upravo po toj matrici funkcioniše i pčelinjak porodice Milošević. Sve navedeno Miroslav i njegovi ukućani, proizvode nekoliko decenija unazad. Njihov asortiman se, kako navodi Milošević, proširuje u zavisnosti od potreba tržišta.
Procenat oboljenja Miroslavljevih pčela sveden je na minimum zbog više faktora o kojima strogo vode računa. Kako ističe, svake godine se zameni jedna trećina saća u plodišnom delu košnica i trude se da ostavljaju samo one matice koje imaju dobru higijensku sposobnost.
Ova godina je, kako zadovoljno dodaje ovaj poznati pčelar, odlična i ne krije svoju sreću zbog postignutih prinosa. Ne postoji magičan ključ za ulazak u svet pčelarstva, nastavlja Miroslav i napominje da pčelar treba stopostotno da se posveti tom poslu od prvog dana i da permanentno prati sva dostignuća u toj oblasti. Da bi održali kontinuitet neophodno je da koriste samo preparate koje nauka preporučuje i koji dokazano nisu štetni a iznad svega da prodaju isključivo čist med, savetuje Milošević.
Važna razmena iskustava među pčelarima
Značajni su, kako ističe naš sagovornik, i razni susreti pčelara po sajmovima, festivalima i stručnim predavanjima širom Srbije, pre svega, jer se razmenjuju iskustva u proizvodnji, koja se, razlikuju u zavisnosti od pašnih područja.
Različiti su uslovi za pčelarenje, kako napominje Milošević, na severu Bačke ili u istočnoj Srbiji. Pčelari tog kraja često posećuju predavanja koja organizuju stručni saradnici Poljoprivredne stručne službe „Poljoservis“ u Knjaževcu, koja prati njihov rad a važna su im spona i sa resornim ministarstvom, naročito kada se objave povoljni konkursi za podsticajna sredstva ili prilikom izrade biznis planova.
Imao je prilike Miroslav da se upozna i sa iskustvima u proizvodnji italijanskih komšija pčelara. Jedina prednost tamošnjih proizvođača meda jeste veća podrška države ali i veće tržište. U svemu ostalom, kako konstatuje Milošević, srpski pčelari idu u korak sa njima. Ono što ovdašnja udruženja ali, pre svega Savez pčelara Srbije, mogu i treba da urade, jeste da stvore povoljniji ambijent za pčelarenje, imajući u vidu prirodne potencijale naše zemlje.
Pomoć države dobro bi došla
Dobro bi im došla, kako ističe, i veća podrška države, pre svega za podizanje i opremanje objekata za preradu meda. Livadski, bagremov med, cvetni prah, propolis kapi – samo su neki od proizvoda porodice Milošević iz Gornje Kamenice, koje uglavnom prodaju sa kućnog praga poznatim kupcima ali i na sajmovima širom Srbije.
Miroslav kaže da, za sada, nema nameru da prodaje svoj med veletrgovinama ali ima druge ambiciozne planove. U danu kada smo snimali prilog o njegovom pčelinjaku, ubrzano su tekli završni građevinski radovi na budućem prostoru za preradu i plasman pčelinjih proizvoda, za čije opremanje se nada da će imati i podršku resornog Ministarstva.
Opširnije pogledati u prilogu.
