Banatski domaćini oduvek su bili poznati po govedarskoj proizvodnji, pre svega jer im je priroda obezbedila sve preduslove za proizvodnju mleka i sira. Prirodne blagodeti decenijama unazad koriste i meštani malog sela Sočice, koje se nalazi tik uz granicu. Svega 5 kilometara ih deli od rumunskih komšija.
U selu trenutno živi svega 100 meštana, među kojima je najpoznatija porodica Serman, Dorel i njegova supruga Krina. Ovaj rumunski bračni par, zatekli smo na vršačkoj pijaci, na kojoj su najprepoznatljiviji po tradicionalnom banatskom mladom siru okruglog oblika.
Tradicionalni mladi sir okruglog oblika
Dorel je tajne zanata učio od svog dede i oca ali je vremenom morao da unosi, kako nam je rekao, i brojne novine u proizvodnju. Novo vreme donelo je i nova pravila, kaže Dorel i dodaje da su supruga i on među retkim tamošnjim proizvođačima koji su registrovali svoju proizvodnju i poštuju nametnute standarde, pored ostalog i stalnu kontrolu kvaliteta mleka i sira.
U mini radionici za preradu mleka, umešne ruke njegove supruge Krine, koja je rođena u Rumuniji a poslednjih 20 godina živi u Srbiji, nedeljno uspeju da naprave 100 kilograma punomasnog i kremastog sira od neprokuvanog mleka, što je, oko 6 tona godišnje.
Ljubitelji organskih proizvoda su, kako kažu Sermani, najčešći kupci koji im prelaze kućni prag, a najveće količine prodaju se u lokalnim radnjama i restoranima. Dorel ponosno ističe da je njihov sir više puta nagrađivan zlatnim medaljama na Novosadskom sajmu, što im je bio dodatni podstrek za podizanje nivoa kvaliteta. Jedina mana njihovog sira, je kako uz osmeh dodaje, što se mora brzo konzumirati, s obzirom na to da mu je rok trajanja kraći.
U mlečnom govedarstvu samo prerada isplativa
Ovaj poznati banatski proizvođač sira ističe da se njegova porodica ranije bavila i ovčarstvom i proizvodnjom mleka ali su uvideli da je u mlečnom govedarstvu samo prerada sira isplativa, jer ne zavisite od otkupljivača i stalne oscilacije u ceni.
Naši domaćini imaju 15 muznih krava simentalske i holštajn rase a najveći deo vremena su puštene da slobodno pasu. Ishranu im upotpunjuju domaćim kukuruzom, lucerkom, senom i stočnim brašnom, koji sami proizvedu.
Na oko 50 hektara zemljišta obrađuju više ratarskih kultura među kojima najviše kukuruza, pšenice, suncokreta, deteline i lucerke. Zadovoljni su ovogodišnjim prinosima a od radova u polju preostalo im je još samo, kako ističe, da poseju žito i da polako svode bilanse za ovu godinu.
Značaj udruženja proizvođača
Ovo domaćinstvo, član je Udruženja proizvođača mlečnih proizvoda „Kriška“ u Vršcu, koje već sedmu godinu zaredom okuplja proizvođače iz Sočice, Vojvodinaca, Malog Žama, Straže i drugih sela vršačke opštine. U saradnji sa opštinom i Turističkom organizacijom tog banatskog grada, reprezentuju domaću, tradicionalnu proizvodnju hrane na sajmovima, festivalima i manifestacijama širom Srbije. Jedan od inicijatora za formiranjem Udruženja jeste i vršačka Poljoprivredna stručna služba „Agrozavod“.
Prema rečima diplomiranog inženjera stočarstva, Zorana Rajkovića, stručnog saradnika Poljoprivredne stručne službe „Agrozavod“ u Vršcu, pored standardnih aktivnosti, kao što su selekcijske mere i pomoć oko subvencija, savetodavci svakodnevno rade i na obezbeđivanju plasmana proizvoda tamošnjim proizvođačima.
Reč savetodavca
Sve pomenuto, razlog je osnivanja Udruženja „Kriška“, čiji idejni tvorac je i naš sagovornik, Zoran Rajković, koji navodi da su mali proizvođači, među kojima su i Dorel i njegova supruga Krina, zadovoljni učešćem u Udruženju, pre svega zbog sigurnijeg plasmana ali i mogućnosti da obilaskom stranih farmi dođu do novih saznanja i razmene iskustva.
Rajković ističe da su Sermanovi jedni od najuzornijih proizvođača u tom Udruženju i da služe za primer onima koji bi voleli da se upuste u tu proizvodnju. Kako ponosno ističe naš sagovornik, njegova odabrana gazdinstva, unazad nekoliko godina, osvajaju zlatne medalje na novosadskom Poljoprivrednom sajmu, što je razlog više da se uz vršačku šunku zaštite i drugi proizvodi iz tog dela Banata.
Kako navodi, u toku je procedura oko zaštite autohtone rase ovaca vlaška vitoroga žuja, ovčijeg sira ali i meda banatskih pčelara.
Riznice kvaliteta i čuvari tradicije
Nasleđenu tradiciju, Dorel i Krina žele da unapređuju ali ne na uštrb postojećeg kvaliteta i najverovatnije će se zadržati na ovim količinama. Mišljenja su da bi država trebala da posveti više pažnje, a pre svega novca, malim proizvođačima koji su, kako nam na kraju kažu, male riznice kvaliteta ali i čuvari tradicije.
Opširnije pogledati u prilogu.
Puno vam hvala. Ovo je savrsena informacija za mene, i za svakog ko traga za sirom od nekuvanog mleka, kojije sto od sto bakterioloski ispravan. Naime, potpuno prirodan sir koji nije prosao ni kroz kakvo tretiranje, hemijsko, filtriranje mleka, ili bilo kakvo drugo, ovakav sir, blago je pravo jer omogucuje veliko bogatstvo nutrijenata koje ne moze niti i jedna druga namirnica da nadoknadi. Voleo bih, ako bi ste mogli, dam i posaljete neki kontakt ove postovane porodice, kako bih mogao dobavljati sir za sebe i svoje potrebe. Jer, ovakav sir sam trazio dugo godina, i napokon sam nasao. Samo jos da nadjem kontakt telefon. Hvala vam puno, postovana redakcijo!