PČELE SU ME SAME PRONAŠLE
Mladi pčelar iz Mladenovca, Igor Stanković, ovih dana vredno radi na pčelinjaku kako bi kvalitetno pripremio pčele za zimu. On i njegova porodica imaju oko 400 društava, te imaju i pune ruke posla. Na početku razgovora smo se dotakli njihovog početka, pa nam je Igor ispričao da su pčele pronašle njega, a ne on njih.
“Pčele su meni bogomdano prišle, tačnije u blizini moje kuće uhvatio se jedan roj i tako je sve počelo. Znači one su došle meni. Postojala je želja kod mog oca dugo da se bavi pčelarstvom, ali sve je razmišljao ajde kada odem u penziju i tako. Možda je ta velika želja i privukla pčele. Sada je u pčelarstvo uključena čitava porodica.” – priča nam Igor.
PČELE SMO HRANILI I TOKOM LETA
Stankovići već nekoliko godina unazad ne sele svoje pčele, već su one stacionirane u selu Kovačevac, gde ima puno voćnjaka, trnjine, livada i naravno bagrema. Iskoristili smo priliku da rezimiramo sezonu koja je iza njih, a koja je za većinu pčelara u Srbiji bila izuzetno izazovna i teška.
“Ovde na našem terenu je bilo bagrema, ne nešto preterano, ali ga je bilo. Daleko od nekog proseka, ali prošle godine ga nije bilo uopšte, tako da je ovo neka pristojna količina. Sve posle bagrema je bilo jako, jako skromno. Bukvalno smo pčele morali hraniti i tokom leta. Jun je kišan, veliki fond pčela, veća potrošnja hrane.” – kaže naš domaćin.
Bilo je teških godina dosta, dodaje Igor, ali oni nisu odustajali, znajući da mora doći i bolje sutra. Igor ima već 15 godina staža u pčelarstvu, a svestan je da se dosta toga promenilo u prirodi i da se on svemu tome mora prilagoditi.
BORBA PROTIV VAROE NAJVAŽNIJA
Spomenuli smo da se pčele tokom avgusta pripremaju za zazimljavanje, a ono što je bilo najvažnije uraditi, jeste izboriti se sa varoom.
“Ja to radim timolom već godinama. To je ekološko sredstvo, ne ostavlja rezidue, ali malo iritira pčele zbog svog jakog mirisa. Na samu varou deluje tako što onemogućava razvoj, odnosno razmnožavanje. Mužjak i ženka zbog jakog mirisa ne mogu da se nađu, već prirodno uginu od starosti, a ne ostavljaju potomstvo. Međutim, ne možemo da se pouzdamo sto posto u njega, pa u septembru radimo kontrolu, a u novenru radimo sa oksalnom kiselinom.” – objašnjava Igor.
KREČAVOST LEGLA
Osim toga, Igor nam je istakao još jedan problem koji se pojavljuje, a to je krečavost legla.
“Poslednjih godina se pojavilo i krečavo leglo. Pojavilo se u čitavom regionu u istom trenutku. Onda sam morao da istražujem na koji način da spašavam pčele, pa sam našao u nekim knjigama iz 60-70-tih godina da je C vitamin u prihrani deluje preventivno.” – ističe naš sagovornik.
BAGREMOV MED IMA DOBRU CENU
Našim domaćinima bagrem je osnovna paša, pa tako i bagremov med čini osnovu svega. S obzirom na to da ga je trenutno na tržištu daleko manje nego inače, dostigao je i bolju cenu.
“Bagremov med ima dobru cenu, oko 6,3 eura, a otvorio se i pogon u Rači, te mislim da je i to uticalo na samo tržište. A mislim da će se to značajnije osetiti tek sledeće godine.” – smatra Igor.
Kao što je na samom početku Igor i rekao, on se trudi da ne zavisi puno od meda, te u ponudi ima i rojeve i još dosta toga, a cilj mu je i da med prodaje kao finalni proizvod, te je napravio i dva veoma tražena proizvoda: med sa tartufima i voćni urnebes, odnosno med sa 13 vrtsa voća. Trude se Stankovići da zadovolje zahtevno nepce samog tržišta, te su uvek inovativni, a u svemu tome je osnov posvećenost koja obezbeđuje kvalitet.
