Koliko Srbija pojede ribe i zašto se odustaje od podizanja ribnjaka?

0
131
riba jelo
Foto: Pixabay

Od Mitrovdana, krsne Slave u Srbiji počinju da se ređaju. Najpre dolazi Đurđic, Aranđelovdan, sveti Mrata, pa potom i najčešća slava kod nas Sveti Nikola. Kada neki svetac padne na posni dan tada se umesto pečenja jagnjećeg ili prasećeg na trpezu iznese riba, uglavnom šaran, smuđ, pastrmka ili som. 

Web baner Dekalb Bayer 1120x180 V01

U toku godine mi potrošimo po glavi stanovnika oko 4 kilograma ribe, dok se na primer u zemljama srednje Evrope potroši i do tri puta više (kaže statistika). Kada se sve uzme u obzir, čini se da ribu jedemo samo za Svetog Nikolu ili u vreme posta.

Potencijal za ribnjake imamo, a jedemo uvoznu ribu

Poslednjih 15 i više godina šaran na našoj trpezi nije iz ovdašnjih ribnjaka, već iz zemalja koje nas okružuju. Upravo odatle se veoma često uvozi na crno, tako da ga statistika i ne registruje. Dakle, i tu, u potrošnji, zaostajemo, jer zaostajemo i u proizvodnji slatkovodne ribe.

Adama Sultan 1120x180

Naši ribnjaci zahvataju negde oko 13.000 hektara i iz njih se izlovi ribe da podmiri samo 60 odsto potreba. Veoma lako bi smo mogli da površinu ribnjaka povećamo, dupliramo, jer za to imamo sve neophodne uslove.

PROČITAJTE I...  Država godišnje gubi oko 36 miliona evra zbog ribokrađe

Agrosaveti---Prodaja-ribe---01

Uz obalu Tise, zatim levu obalu Dunava i Save, pa i u delu Pomoravlja ima preko 300.000 hektara ritove, zemlje sedme i osme klase od koje nema naročite vajde. U velikim rekama ima dovoljno vode da se pumpama prebacuje u mnogo veće ribnjake. Potencijal imamo, kaže struka, ali na žalost, država ne pokazuje nameru, a ni želju da se neplodno zemljište koristi na mnogo bolji i unosniji način.

galenika pylon 1120x85

Mnogi dižu ruke od ribnjaka

Ima onih koji bi želeli da ulože novac i vreme u ovaj posao, ali kada čuju kakve papire treba da pribave, dižu ruke i odustaju od ideje. Država, očigledno, nije u stanju da pomogne ekspanziju slatkovodnog ribarstva, pa stoga ne mora ni da odmaže.

Ukoliko bi se pojednostavila papirologija, a sam postupak uprostio, neplodni tereni oko reka bi mogli da se ustupe na korišćenje u periodu od 50 ili 100 godina. Tako bi smo imali dovoljne količine ribe i ne bismo morali da je uvozimo. Osim toga stvorio bi se i višak za izvoz, a uposlilo bi se i više radne snage. Posebno je važno što bi hranjenjem ribe porasla i sama vrednost kukuruza.

PROČITAJTE I...  Usklađivanje domaćeg ribarstva sa EU propisima

Preuzimanje teksta je dozvoljeno, uz navođenje našeg portala kao linkovanog izvora.

Prethodni tekstProizvodnja supstrata je lakša nego što se misli
Sledeći tekstAktuelna zaštita borovnice

POSTAVI KOMENTAR

Unesite komentar
Unesite Vaše ime