Udruženje pčelara “Mostonga” iz Bača postoji već dugi niz godina i okuplja oko 60 pčelara te opštine. Bagremove šume i blizina Dunava, kao i uljana repica koja se nalazi u setvenoj strukturi brojnih tamošnjih ratara, predstavljaju odlično podneblje za bavljenje pčelarstvom. Naša ekipa je Udruženje “Mostonga” posetilo tokom zime, kada pčelari svoje vreme posvećuju edukaciji i pripremama za predstojeću sezonu. Razgovarali smo sa predsednicom Udruženja, Slavicom Jurišić, mladom pčelarkom iz Bača. Kako nam je rekla rado je prihvatila nove obaveze u vezi sa radom Udruženja, jer smatra da je zajedništvo i udruživanje veoma važan segment i ove grane poljoprivrede.
“Mnogo je lakše kada smo ujedinjeni, kada smo složni i kada jedan problem zajedno rešavamo. Ako neko recimo ima problem da proda med, mi se skupimo i zajedno kao udruženje napravimo ponudu otkupljivačima. Posebno je važno da mlađi pčelari budu deo zajednice, jer tako brže uče.” – objašnjava Slavica.
Osim edukacije svojih članova i pomoći u vezi sa prodajom, Udruženje veliku pažnju posvećuje i mladim naraštajima. Naime, u Baču postoji poljoprivredna škola koja od nedavno ima i predmet pčelarstvo. Članovi Udruženja “Mostonga” rado se uključuju prilikom praktičnog dela izučavanja pčelarstva. U zadnje vreme pčelarstvo je u usponu, te i među mladima ima zainteresovanih da možda jednog dana i sami obuku pčersko odelo i ozbiljnije se posvete tom poslu, kaže nam naša sagovornica.
“Lokalna samouprava nas već nekoliko godina podržava, tako što nam pomaže da odemo na Pčelarski sajam u Beograd. Prošle godine smo na taj sajam vodili i decu iz Poljoprivredne škole. Oni inače imaju u školi kao nastavni predmet pčelarstvo, te su pokriveni teorijom, a naše Udruženje im pomaže u praktičnom delu.”
CENA MEDA PORAŽAVAJUĆA, A SUBVENCIJE KASNE
Osim sa srednjoškolcima, Udruženje rado deli priču o letećim farmaceutima i sa predškolcima. Veoma je važno da se deca od malih nogu uče koliko je pčela važna za prirodu i ljudski rod, i naravno, da je se ne boje, ističe Slavica. Osvrnuli smo se i na sezonu koja je iza nas, a koju naša sagovornica ocenjuje kao prosečnu. Kako kaže, pčelari se raduju svakom gramu izvrcanog meda, ali ih cena često obeshrabruje.
“Prošlu godinu ocenjujemo kao solidnu što se izvrcanog meda tiče, ali cenom meda nismo zadovoljni. Cena je iz godine u godinu sve lošija. Kad nema meda, trebali bi da koriguju cenu, ali to se nije desilo.”
Kakve god da su, subvencije postoje i u pčelarstvu. Međutim, kao i kod drugih poljoprivrednih proizvođača, loše je to što se nikad ne zna kada će one biti isplaćene.
Ali da se vratimo na lepše teme. Pozitivno je kada među pčelarima upoznamo i žene koje su se ozbiljno i profesionalno posvetile proizvodnji meda. Slavica je kaže ljubav prema pčelama nasledila od dede, kojem je često pomagala u pčelinjaku. Danas se čitava njena porodica bavi pčelarstvom. Imaju oko 200 košnica. Zadržaće se na tom obimu posla kako bi zadržala kvalitet, kaže Slavica, a plan joj je i da se okrene proizvodnji matica.
Mi jedva čekamo da je obiđemo tokom proleća ili leta, ili na “Festivalu jagoda i meda” koji se svake godine održava u Baču. Tamo svi posetioci imaju priliku da se upoznaju sa pčelarima iz Udruženja Mostonga, kao i da probaju njihove proizvode od meda.
