Tokom poslednjih nekoliko godina svedoci smo otvaranja malih farmi koza, ali isto tako i zatvaranja ozbiljnih farmi koje su imale velike planove. Iako raste potražnja za proizvodima od kozjeg mleka, ne snađu se svi farmeri na surovom tržištu. Posebno ne oni koji su mleko predavali mlekarama. Kako bi odoleli izazovima, četiri gazdinstva iz Vojvodine su rešila da se udruže i da osnuju zadrugu koju su nazvali Podunavski kozari. Jedan od osnivača je i Radivoje Popović iz Veterinika, koji je bio i inicijator čitave ideje.
“Mi smo još pre četiri godine započeli neku uvodnu priču u sve ovo, da bismo tek ove godine krenuli u realizaiju. Sa mnom u tu priču ušlo je gazdinstvo Sime Kovačevića iz Suseka, zatim dve mlade farme Ilići iz Futoga i Žutkovići iz Nove Gajdobre. Za sada smo mi, ali smo, naravno, otvoreni za saradnju i sa drugim farmama.” – kaže Radivoje.
Ali ne po svaku cenu, dodaje naš sagovornik. Sa vlasnicima spomenutih farmi je prosto na istim talasnim dužinama, odnosno svima je cilj kvalitet, domaćinski odnos prema proizvodnji, prema mušterijama, a sve sa ciljem da tržištu objedinjeno ponude zdravstveno bezbedne proizvode.
“Reč je o četiri porodice koje ni ujednom trenutku nisu pomislile da idu iz ove zemlje, mi smo se našli na istim talasnim dužinama kada je reč o opstanku i ostanku na selu. Jednostavno smo se prepoznali kao neko ko može zajedno. Ovo smo na jednim zdravim osnovama podigli, a podstaklo nas je to što mala poljoprivredna gazdinstva nisu dovoljno prepoznata, pa ćemo zajedno biti veći, ozbiljniji, prepoznatljiviji i podsticajima, Ipard fondovima itd.” – dodaje Radivoje.
UDRUŽENIM SNAGAMA DO ZAJEDNIČKOG FINALNOG PROIZVODA
Upravo to je prepoznao i Sima Kovačević iz Suseka, dobro poznat ljubiteljima kozjeg sira. On trenutno ima 120 koza, svo mleko preradi, a udruživanje i osnivanje zadruge smatra veoma potrebnim.
“Radivoje i ja o zadruzi pričamo unazad nekoliko godina. Tražili smo sa kim bismo se mogli udružiti i zadrugu osnivamo sada kada imamo s kim. Mislim da ćemo zajednički lakše plasirati robu, želimo da napravimo brend. Ja ima troje dece i želim da svi ostanu ovde, tako da na ovo gledam i kao na budućnost, na jačanje porodičnog biznisa.” – ističe Kovačević.
Slično razmišljaju i Ilići iz Futoga, koji su u kozarstvo zagazili prošle godine, stidljivo, ali pre svega oprezno, te danas svoje sireve plasiraju na obližnjoj pijaci. Oni su od samog starta znali da žele da tržištu ponude finalni proizvod, te im je udruživanje sa ostalim zadrugarima apsolutno logično, jer kada se priča o budućnosti i samim ambicijama, udruženim snaga je daleko lakše postići ozbiljnije ciljeve u preradi kozjeg mleka.
“Mi smo mladi u svemu ovome, ali smo prepoznali perspektivu već sada, jer vidimo koliko nama traže kozje sireve na pijaci. Ja sam inače agroekonomista i poznat mi je značaj udruživanja, jer na taj način ćemo zaista lakše plasirati svoje proizvode, bićemo jači i glasniji.” – dodaje Biljana Ilić iz Futoga.
A porodica Žutković iz Nove Gajdobre je pre dve godine osnovala farmu koza na porodičnom gazdinstvu takođe sa planovima da kozje mleko prerade u ukusne i zdrave proizvode. Trenutno imaju 17 koza, no ambicije su daleko veće.
“Samo prerada sirovine, u ovom slučaju kozjeg mleka, samo to ima smisla. Nama je to cilj od samog starta, a na zadrugu gledam kao na šansu, kao na budućnost.” – kaže Žarko Žutković iz Nove Gajdobre.
MNOGE FARME SU SE UGASILE, ZATO MORAMO ZAJEDNO
“Nasuprot nas koji se sada udružujemo, mnogi kozari su u problemu. Mnoge farme su se ugasile. Evo sada na primer, nekoliko kozara u Sremu više nema kome da predaje mleko, jer im je mlekara otkazala. Mleko daju po 26 dinara, kao da je kravlje. Kozarstvo nije u zavidnom položaju trenutno, te mi hoćemo zajedno da prevaziđemo sve te izazove.” – ističe Radivoje Popović iz Veternika.
Ono što smatraju svojom prednošću jeste to što neće zavisiti od radne snage koja je itekako deficitarna. Hvala Bogu ima ih te će poslove podeliti unutar porodica. Novu zadrugu smatraju jednom proširenom porodicom. Zadruga Podunavski kozari je u osnivanju, nedostaje još registracija u APR-u i njihova priča može da počne. U perspektivi imaju i plan da osnuju jednu veliku centralnu farmu, sa oko 500 koza. Smatraju da su potrebe za kozjim proizvodima veće od postojećih kapaciteta. Neophodno je samo napraviti kvalitetne proizvode i na pravi način ih plasirati, poručuju Podunavski kozari.
