Prepelica je najmanja vrsta iz reda kokošaka. Japanske prepelice su najproizvodnija vrsta domaće živine, a evo i zašto.
Divlje vrste žive gotovo u svim delovima Evrope, Afrike i Azije. Iz severnijih predela, u jesen, se seli u toplije krajeve, gde provodi zimu. Dobar je letač, a isto tako i pešak, jer hoda brzo i spretno se probija kroz travu i šiblje. U prirodi prepelica se hrani raznim semenjem, biljnim pupoljcima i insektima.
Nije preterano plašljiva, i kao i sve vrste iz reda kokošaka lako se pripitomljava. U početku su ljudi pripitomljavali i gajili prepelice iz zadovoljstva, a kasnije i radi ekonomske koristi. Tokom vremena ovaj drugi razlog gajnje prepelica dobio je prevagu, tako da se danas one gaje masovno radi proizvodnje jaja i mesa u mnogim zemljama sveta.
S obzirom na sve veću zainteresovanost za gajenje prepelica proizvođači su težili da povećavaju njihove proizvodne kapacitete, tako da je do danas stvoreno nekoliko različitih rasa, kao što su: engleska bela prepelica, dvobojna, zlatna mandžurska, i američka brojlerska prepelica. Od svih ovih rasa najznačajnija za proizvodnju je japanska siva prepelica, pa je ova rasa najraširenija u svetu.
Počeci uzgoja japanske prepelice
Neki izvori kažu da su Japanci pripitomili prepelicu još pre 600 godina i da su je držali po kućama iz zadovoljstva. Tek mnogo kasnije počeli su da gaje ovu vrstu iz praktičnih razloga. Međutim, savremena krupna proizvodnja jaja i mesa prepelica počela je tek pre nekoliko decenija, kako u Japanu tako i u mnogim drugim zemljama sveta.
U Japanu danas postoje velike farme prepelica koje proizvode po 700-800 hiljada grla i po nekoliko decetina miliona jaja godišnje. Kod nas se takođe gaje japanske prepelice, ali to je uglavnom sitna proizvodnja kojom se za sada bave samo pojedinačni individualni proizvođači.
Proizvodne karakteristike
Selekcionisanim merama, uz poboljšanje ishrane i nege, znatno je poboljšanja proizvodnja i stvorene su posebne linije za proizvodnju jaja i mesa, čime je još više povećana proizvodnja ove vrste.
Japanske prepelice su najproizvodnija vrsta domaće živine. One pronesu već sa 35-40 dana života i snesu godišnje po 250-300 jaja, a pojedine jedinke, pa i čitavi zapati i znatno više. Nije redak slučaj da pojedina grla snesu i po dva jaja dnevno, s tim što proces stvaranja jaja kod ove vrste traje kraće od 24 sata.
Po veličini jaja prepelice su slična golubijim. Težina im se kreće od 7-14 grama, a srednja težina jajeta iznosi oko 10,5 g. Kao nosilje prepelice se koriste 10-12 meseci. Jajčana masa koju proizvede za godinu dana prepelica prosečne nosivosti , 20 puta prevazilazi težinu same nosilje. Za 1 kg jajčane mase prepelica utroši 5-7 kg suve kombinovane hrane.
Zdravstvene prednosti prepeličijih jaja
U poređenju sa kokošijim jajima ista količima mase jaja japanske prepelice sadrži pet puta više fosfora, sedam puta više gvožđa, šest puta više vitamina B1, a čak petnaest puta više vitamina B2. Prepelice u tovu dostižu klničnu zrelost u uzrastu od 40-45 dana. Meso im je vrlo kalorično sa specifičnim ukusom divljači.
Ekonomski značaj prepelica je utoliko veći što se njihovim jajima pripisuju i lekovita svojstva, koja priznaje i savremena medicina, pa su kao takva predmet ispitivanja i po mnogim medicinskim istraživačkim ustanovama.
