U ataru sela Sakule zatekli smo mladog poljoprivrednika, Nikolu Erdeljana koji je došao da obiđe svoju proizvodnju bostana i paprike. Kako nam je rekao za sad sve izgleda veoma dobro, uprkos suši, jer imaju tri bunara pomoću kojih navodnjavaju. Međutim, tamošnji povrtari imaju jedan drugi problem, koji ne znaju kako da reše. Naime, u pitanju su vrane.
Pomislio bi čovek da je za problem sa vranama još uvek rano, jer lubenica još nema, međutim, ove ptice buše creve za navodnjavanje.
“U ovom periodu imamo najveći problem sa vranama. Nikakav drugi problem nemamo samo sa vranama. Idu i buše ‚‚kap po kap‚‚. Rupu za rupom. Mi pokušavamo, višemo pucam sa petardama, ali ne pomaže ništa. Velike štete. Evo ovde ima 30 folija, ona je u stanju svih 30 da probuši. I to ne na jednom mestu samo, već na više mesta. Nije mi jasno zašto to rade, ovde ima vode na svakom koraku.” – pita se Nikola.
Prva asocijacija na moguće rešenje ovog problema su lovci, ali ne, jer su vrane zaštićene ptice, te su lovci tu nemoćni. Strašila ih ne plaše, a poljoprivredni proizvođači su probali i sa topovima, no reč je o veoma pametnoj ptici, smatra naš sagovornik.
Osim što buše sisteme za navodnjavanje, kada plodovi bostana stignu, vrane i tada prave štete, bušeći ih, bukvalno jednu po jednu.
DRUGI PROBLEM – JAZAVCI
Drugi problem su jazavci, koji takođe mogu da naprave velike štete, jer kada on zagrebe lubenicu, ona je neupotrebljiva.
“Jazavac neće zelenu lubenicu, već samo zrelu. Vrana ide i čapka pa i ne probuši do kraja lubenicu. Jazavac ide redom i udara i onda od tih lubenica nemate ništa. Mora da se nabave psi. Psi ih oteraju, ali naviknu se oni i na njih. Znaju da im psi ne mogu ništa pa dolaze. Jazavac kod nas nema prirodnog neprijatelja, ali to je priroda. Mi protiv toga ne možemo.” – kaže nam Nikola iz Sakula.
IPAK SE NADA DOBROJ GODINI
Inače porodica Erdeljan se oduvek bavi proizvodnjom povrća pod kojim imaju 10 ha. Dominira bostan, paprika, luk, tikvice i naravno ludaja. Kako kaže Nikola, ove godine su malo kasnije rasadili lubenice, ali se nada dobroj godini. Hladne noći tokom maja su je dodatno usporile ali čim se temperatura ustali, biljke će nadoknaditi propušteno. Suša je evidentna, ali je i bolesti manje u odnosu na prošlu godinu.
‚‚Nekako je ova godina bolja nega prošla. Prošla godina je imal s početka dosta suše, a posle je bilo dosta kiše. Sa kišom ide i bakterioza i to moraš da zaštitiš. Tako da je ova godina bolja. Jeste sušna ali imamo sistem za zalivanje.‚‚ – navodi Nikola.
Prošle godine je i cena bila solidna zbog nedostatka lubenica, smatra Nikola. Još je rano za priču o ovoj sezoni ali se naš domaćin nada pre svega rodnoj godini. Bolje je da robe ima nego da nema, pa cena kakva bude. Od nedavno ima i svoju piljarnicu, te se nada i lakšem plasmanu.
‚‚Ne može na pijaci toliko da se proda koliko to rodi. Onda nađeš neke veleprodaje, daš malo ispod cene. Kvantaš nam je tu uglavnom, tamo ide sva roba skoro. Pijace su najbolje. Koliko odneseš toliko prodaš. Veća cena i to je tvoje. Ovo drugo, odneseš, pa čekaš za pare, pa se natežeš. Ali kad nema drugo,… Bolje da odneseš nego da propadne.‚‚ – objašnjava Nikola.
PAPRIKA JE NEŽNA I TREBA JOJ PUNO NEGE
Osim bostana, Erdeljani oduvek rade i papriku. Kada smo ih mi obišli spremali su se za rasađivanje.
‚‚Crvenu, baburu i radimo i belu šilju. Crvena se nekako najviše isplati, najviše rodi. I kod nje ima dosta posla. Kod nje ima jako puno tretiranja. Posle svake kiše moraš da je prskaš. Ona je dosta nežnija od bostana, nije toliko otporna na bolesti.‚‚
‚‚Prošla godina je bila katastrofalna za papriku. Jedva smo je sačuvali. Ali mi poštujemo karencu. Ne bere se dok ne prođe karenca. Cena je bila solidna zato što nije bilo dosta paprike. Nismo loše prošli. Nije zadovoljavajuće ali je dobro kako je moglo da bude.‚‚ – objašnjava Nikola prošlogodišnju sezonu paprike.
Osim bakterioze, prošlogodišnje paprikare je mučilo još nešto. To je smrdibuba protiv koje nisu znali kako da se bore.
‚‚Do pre dve, tri godine to nije bilo. Jedno proleće se samo pojavilo. Nismo prvo znali šta je. Sad je svake godine ima sve više. Ne znam šta da radimo. Ne postoji hemija koja može nju da uništi. Probali smo i neke prirodne znamke ali ništa ne vredi.‚‚ – priča nam rezignirano Nikola.
Uprkos brojnim izazovima koji prate proizvodnju povrća na otvorenom, Nikola je rešen da nastavi porodičnu tradiciju. Za sada ostaje na selu i u poljoprivredi. Planira i da dogodine konkuriše na nekom konkursu za mlada i da uloži u plastenike jer svu rasadu proizvode sami. Obzirom na to da sada ima i piljrnicu, dobro bi mu došlo da sada proizvodi i rano povrće.
