Ovih dana pali su prvi otkosi pšenice i na oranicama knjaževačkih domaćina. To je označilo i početak žetve te žitarice u Istočnoj Srbiji. Proizvođači se ne nadaju visokim a naročito ne rekordnim prinosima. Pšenica je kasno nikla, zbog dugotrajne suše minule jeseni a zatim su usledile obilne prolećne kiše. Prema rečima diplomiranog inženjera PSS „Poljoservis“ u Knjaževcu, Srđana Cvetkovića, već krajem prošle godine svi pokazatelji ukazivali su na lošiju proizvodnu godinu ratarima u tom delu Srbije.
Sušna jesen ratarima nagovestila lošiju 2019. godinu
Otežana setva pšenice, dug sušni period, klijanje i nicanje nakon zime, loše produktivno bokorenje. Sve su to razlozi, kako navodi ovaj stručnjak za ratarstvo, koji su doveli do lošijih rezultata kada su u pitanju prinosi pšenice i ostalih strnih žita. Prema njegovim procenama, mala je verovatnoća da će ratari na Istoku Srbije uspeti da ostvare prosečne prinose od 4 tone po hektaru. Ipak kvalitet će biti zadovoljavajući. Kada je u pitanju kukuruz, Cvetković kaže da su tropske temperature kao i izostanak padavina tokom jula, doprineli tome da se u ključnoj fazi rasta i razvoja te biljke, uočavaju uvijanja listova na stabljikama. To je jasan znak deficita vlage. Preporuke savetodavaca su da ratari na vreme koriguju potencijalne greške i izvrše procenu potencijala svog zemljišta. Već u periodu setve, gustinu sadnje odrade tako da ona bude manja za oko 20 odsto, u zavisnosti od hibrida koji se sadi.
Gase se farme krava – niču odgajivačnice koza
Njegov kolega, zadužen za oblast stočarstva, Neđeljko Pipović kaže da u tom delu Srbije ni u redovima stočara ne provejava optimizam. Kako navodi, poslednjih godina beleži se trend drastičnog smanjenja stočnog fonda. Najosetniji je pad u mlečnom govedarstvu, gde je prema njihovoj statistici svaka treća štala sa kravama zatvorena. Domaćini su svoju sreću potražili u nekoj od skandinavskih zemalja. Kada je reč o broju uzgajivača ovaca i koza, on se neznatno povećao. Raste i broj zainteresovanih za tov junadi. Ovaj stručnjak napominje da će samo tržište naterati manje proizvođače ili na intenziviranje proizvodnje ili na konačno odustajanje. Prema Pipovićevim rečima, ohrabruje činjenica da su im se poslednjih meseci za pomoć oko započinjanja proizvodnje obraćali uglavnom mlađi Knjaževčani. Aplicirali su za subvencije nadležnog Ministarstva.
Subvencionisana mehanizacija i oprema do 65 odsto iznosa
Osim za podsticajna sredstva za mlade poljoprivrednike do 40 godina, Knjaževčani su zainteresovani su i za druge olakšice koje im nudi država. Prema rečima direktora PSS „Poljoservis“ u Knjaževcu, trenutno je aktuelan javni poziv za nabavku poljoprivredne mehanizacije i opreme za biljnu proizvodnju. Tokom avgusta očekuje se objavljivanje konkursa za nabavku mehanizacije u stočarskoj proizvodnji. Ovaj agroekonomista smatra da su najavljeni konkursi Ministarstva poljoprivrede izuzetno povoljni poljoprivrednicima. Država refundira do 65 posto vrednosti robe u koju žele da investiraju.
Striktno poštovanje preporuka stručnjaka
Stručni saradnici PSS „Poljoservis“ ukazuju tamošnjim proizvođačima malina, na neophodnost primene dobre higijenske prakse. Prema rečima diplomiranog inženjera za voćarstvo, Sanje Čokojević, pravila ponašanja u malinjacima prilikom berbe ne mogu uspostavljati sami vlasnici, već se moraju poštovati preporuke stručnjaka. Nepredvidivi „Novovirus“, može uz malu nepažnju, da napravi velike probleme proizvođačima. Savetodavci PSS „Poljoservis“ u Knjaževcu sugerišu proizvođačima da se u proizvodnji rukovode principima dobre poljoprivredne prakse. Ona podrazumeva poštovanje svih neophodnih faza. Od toga kako treba da izgleda sam zasad, primene organskih đubriva, hemijskih tretmana, higijene berbe, a sve u cilju postizanja što boljeg kvaliteta malina.
Savetodavci – vodiči za podizanje rentabilnosti gazdinstva
Tradicionalizam u proizvodnji, nizak stepen mehanizovanosti proizvodnje, nedovoljan nivo stručnog znanja proizvođača, aktuelne klimatske prilike. Ovo su samo neki od razloga nerentabilne proizvodnje poljoprivrednika u Timočkoj krajini. Diplomirani inženjer za zaštitu bilja, Živorad Jovanović dodaje i da je najčešća greška tamošnjih proizvođača izbegavanje hemijske analize zemljišta. Odokativna primena određenih mikroelemenata, često se završi manjom produktivnošću. Naročito ako se pretera sa dodavanjem kalijuma, koji gotovo da nije ni neophodan, osim za sazrevanje biljke, ističe naš sagovornik. Na kraju razgovora, ovaj knjaževački zaštitar, ukazuje na neophodnost očuvanja zemljišta. Zaključuje da, ukoliko se ovim intenzitetom nastavi sa njegovom eksploatacijom, neminovno je da će se taj prirodni resurs potrošiti. Budući da rezervnu zemlju nemamo, neophodne su hitne mere zaštite i obnove zemljišta. To je važno kako, u skorijoj budućnosti, ne bismo ostali bez zdrave hrane.
