Svake godine uoči žetve raste interesovanje šta će nam ona doneti. Briga za ishod žetve jedno je od najvažnijih pitanja kod nas. Žetva hlebnog žita je iza nas, ali svake godine jedna druga žetva, tačnije, kosidba ostaje u potpunoj senci interesovanja. Malo brinemo za to kakav je otkos trava, da li je seno sakupljeno i kakva mu je i kolika hranljiva vrednost. Čak se ni ministarstvo poljoprivrede ne raspituje da li je kosidba na oko 900.000 hektara obavljena u pravom trenutku. Koliko je to značajno za uzgoj krava i goveda, objasnićemo kroz uštedu na ishrani grla i primeru Švajcarske.
Vreme kosidbe utiče na smanjenje troškova ishrane grla
Poljoprivrednici koji čekaju kasniju kosidbu mnogo gube. Naime, sredinom juna, u travi ima upola manje hranljivih sastojaka i duplo više drvenaste celuloze, i zato će stočari da utroše više skupljih koncentrata da bi dobili istu količinu mleka.
Godinama je slabo interesovanje za kosidbu trave u pravo vreme i u veće obimu, korišćenje travnjaka u našoj zemlji nije dovoljno iskorišćeno. Travnjaci pokrivaju 2.200.000 hektara (svaki treći hektar je pod travnjacima) i to je ogroman zeleni izvor, koji kao i žitna polja, treba negovati, đubriti, usejavati „slatke“ trave, čistiti od korova i žbunja, i obavezno na vreme kositi. U neki zemljama od kosidbe livada se pravi važan događaj, ne samo za život planinskih zemljoradnika, već za čitavu naciju.
Švajcarski model lako primenljiv kod nas
Moguće je da se ugledamo na neke zemlje koje imaju dobro oprobane modele za uspeh u pojedinim segmentima poljoprivredne proizvodnje. Primera radi u Švajcarskoj i nekim drugim podalpskim državama (Austiji, Nemačkoj, Francuskoj) na livade se gleda kao na značajan izvor hrane za stoku.
U Švajcarskoj, čuvenoj zemlji mleka, sireva i čokolade, ne gaji se kukuruz i tamo krave žive na pašnjacima, pasu zelenu sočnu travu, u staji dobijaju odlično seno, a zimi silažu od te iste trave. Svoje livade Švajcarci obavezno đubre, neguju i kose na vreme. Oni su poznati po tačnosti, kosidba se obavlja kad se u laboratoriji utvrdi da u travi ima oko 18 odsto proteina uz nekoliko postotaka celuloze.
U ovoj zemlji, na površini tri puta manjoj od naše, proizvede se 3 puta više mleka. Takođe, u ostalim delovima alpskog područja kosidba travnjaka je veoma važan događaj. Početkom maja čitavi predeli mirišu na pokošenu travu koja vene na suncu, pretvarajući se u hranljivo seno za ishranu krava i goveda.
Upravo zato što kosidbu, koja za njih ima značaj žetve, obavljaju na vreme, dobijaju mnogo više mleka i mesa, a tamošnji seljaci su znatno imućniji od naših. Moguće je da i mi usvojimo Švajcarski model i blagostanje, postupajući po savetu nauke i stručnjaka.
Preuzimanje teksta je dozvoljeno samo uz navođenje našeg portala kao linkovanog izvora.
