Zadružni savez Srbije je asocijacija zemljoradničkih zadruga, osnovana još davne 1895. godine. Od svog osnivanja do 1962. godine, zadruga je poslovala bez prekida, osim u vreme Prvog i Drugog svetskog rata kada je njena aktivnost bila umanjena. Zadružni savez Srbije danas ima za cilj da ostvaruje saradnju sa republičkim, naučnim i stručnim institucijama, čija je delatnost vezana za poljoprivredu, zadrugarstvo i zakonodavstvo u ovoj oblasti. Nedavno je u Poljoprivrednoj stručnoj savetodavnoj službi u Šapcu održan skup na kome je doneta odluka o osnivanju 3 nove zadruge u tom kraju, a samo u proteklih nekoliko godina Mačva je bogatilji za čak 12 novih zadruga.
U razvijenim zemljama zapadne Evrope, kakva je na primer Italija, smatra se neophodnim da svaki poljoprivrednik bude član jedne od „Koopetariva“, tj. zaduga. U suprotnom njegovo poslovanje i opstanak na tržištu nisu mogući. Protekla godina donela je mnogo problema, ali iz njih su mnogi proizvođači mogli da izvuku zaključke i shvate da je udruživanje preko potrebno. Zadružni savez Srbije akcenat stavlja na rad na terenu, gde se u direktnom kontaktu sa poljoprivredinicma dobijaju informacije koje su im od velike koristi u daljem delovanju.
Zadruge su nam danas potrebne radi zaustavljanja daljeg pada poljoprivredne proizvodnje, imajući u vidu da smo prethodnih godina zaredom imali negativnu stopu rasta u poljoprivredi. Da li ZADRUGARSTVO u VOĆARSTVU ima BUDUĆNOST? U Zadružnom savezu kažu da je razvoj sela danas jedino moguć ako postoje subjekti koji mogu da nose takav razvoj, a to su zadruge kao i mala i srednja preduzeća.
Siva ekonomija je danas dominantan oblik trgovine poljoprivrednim proizvodima od čega štete imaju i poljoprivredni proizvođači i država. Budućnost srpske poljoprivrede leži na tri važna stuba, jedan je znanje, drugi je udruživanje, a treći, možda i najvažniji predstavlja stočarstvo. Bez toga nema napretka. Zbog toga posebnu pažnju treba posvetiti stočarskim zadrugama.
U Srbiji trenutno postoji 1.957 registrovanih zemljoradničkih zadruga, a više od 80 posto je aktivno. Brojke govore u prilog tome da zadrugarstvo kod nas ide uzlaznom linijom. Ukoliko bi se ovaj trend nastavio, zadruge bi ponovo postale nosilac sveukupnog napretka poljoprivrede i sela kod nas.
Sagovornik: Nikola Mihajlović, Zadružni savez Srbije