Slika zadrugarstva u Srbiji polako se menja, poljoprivrednici, pogotovo oni manji počinju da stiču poverenje u udruživanje. U Srbiji trenutno postoji 1.957 registrovanih zemljoradničkih zadruga, a više od 80 posto je aktivno. Zakon o zadrugama se dugo čekao i nakon devet pokušaja da uđe u skupštinsku proceduru, konačno je usvojen 2016. godine. Ministarstvo poljoprivrede marljivo je radilo na afirmaciji slike o zadrugarstvu i pokušaju da ljudima vrate veru u ovakav vid poslovanja. Sada već davne 2004. godine u srcu Šumadije grupa proizvođača je došla na ideju da oformi zadrugu pod nazivom „Lipa“ koja će poslovati po principima starih zadruga kakve smo nekada poznavali.
U novijoj istoriji Srbije pamte se velike malverzacije za zadrugama, ljudi su bili često obmanuti i njihovo poverenje je bilo veoma teško ponovo povratiti. Slična stvar se dogodila i u selu gornja Trešnjevica nadomak Aranđelovca, kada je zadrugarima sve otišlo na doboš uključujući i zgradu koju su imali.
Udruživanje u voćarstvu ima smisla
Od voća zadruga ima nešto malo kupina, malina i jabuka, najveći zasad je pod šljivom koja je zaštitni znak ovog kraja i od koje je pravi vrhunska prepečenica. Zadruga ima svoju destileriju koja je napravljena pre oko godinu dana, a sve zahvaljujući opštini Aranđelovac, koja je dala novčana sredstva za opremu neophodnu za početak rada destilerije.
Kapacitet kazana za proizvodnju rakije je 350 litara, dnevno destilerija može da izbaci 5 -6 kazana kada se radi sa svim raspoloživim kapacitetima koje uključuju i ljudstvo. Zadruga ima ukupno 70 hektara po šljivom od kojih je 47 hektara u rodu. U planu je da se rakija vrhunskog kvaliteta nađe kako u domaćim marketima, tako i na inostranom tržištu, sa ponosom ističe naš sagovornik.
Zadruga „Lipa“ je svojim primerom pokazala da udruživanje ima smisla i da je moguće da se poljoprivrednici okupe i slože oko dobre ideje, vođene zajedničkim interesima. Ukoliko vas interesuje udruživanje, sugerišemo da pogledate kako funkcioniše ZZ Zadrugar Bač.
Poljoprivredne zadruge u Srbiji treba da se povezuju između sebe, specijalizuju proizvodnju utemeljenu na autentičnim proizvodima sa geografskim poreklom.
Sagovornik: Radiša Matić, selo gornja Trešnjevica
