Zbog prirodnih lepota i ostalih zanimljivosti, Belo Blato je mnogima omiljena turistička destinacija. Već nekoliko godina na toj mapi nalazi se i Lujzin salaš, čiji je vlasnik žena – Radmila Toškov. Na salašu se bave seoskim turizmom, uzgojem mangulica, kojih je trenutno na imanju preko 100, proizvodnjom suhomesnatih delikatesa, slanih i slatkih poslastica. Sa njom smo razgovarali o mangulicama, ali i neverovatnoj istoriji starog sela Lujza, za koju retko ko zna.
Belo Blato je banatsko selo koje se nalazi nadomak Carske bare. Selo je okruženo Begejom, Tisom i trščanim ritovima po kojima je poznato. U njemu danas živi nešto više od 1.100 stanovnika, 11 nacija, i govori se barem sedam jezika.
Svaki početak je težak, no Radmilin put je počeo na neočekivan način. Nakon poplava iz 2008. godine, Radmilina porodica je bila raseljena, a kada su se vratili, kupili su imanje u susedstvu.Uređenjem tog imanja, dobili su veliku površinu, a onda je u njihove živote ušetao jedan čovek, koji je promenio život na imanju ove porodice.
Jednoga dana je profesor Plavša bio sa svojim studentima na Carskoj bari. On se, igrom slučaja, pridužio porodici na ručku, a tog dana je Radmila kuvala gulaš. Pozvali su i studente, i tako je Radmila počela da se bavi turizmom.
Proizvodi od mangulice i bavljenje poljoprivredom
Radmila je odrasla na selu. Njen otac je oduvek držao svinje mangulice, tako da se njena porodica ceo život bavila poljoprivredom. U momentu kada je počela da se bavi turizmom, imali su na svom imanju dve mangulice, a sada ih ima više od sto.
Za mangulice je specifično što žive u prirodnim uslovima, što se hrane zdravo i one su veoma zahvalne što se toga tiče, kaže Radmila. Nemaju ama baš nikakvih problema sa bolestima. Kod njih je, takođe, specifično što nemaju puno prasića.
Sada je to prilično lepa farma, a što se proizvoda tiče, Radmila kaže da je, za ovih 15 godina koliko se samostalno bavi ovim poslom, doktorirala šta može od njihovog mesa da se napravi, a šta ne.
Pored mesnih proizvoda, u Radmilinom špajzu se mogu naći i razni pekmezi, voćni sokovi, ajvar i kolači. I sve to ona sama priprema.
Staro selo Lujza ima svoju zanimljivu priču, a Radmilina sestra Neda je poslednja beba koja je rođena u tom selu. U sećanje na svoje rodno mesto, Radmila je odlučila da se njen salaš zove baš tako – Lujzin salaš.
Opširnije možete pogledati u video prilogu na početku teksta.
Sagovornica: Radmila Toškov, Lujzin salaš
