Lekovita biljka arnika, prepoznatljiva po cvetovima intezivno žute boje, u poslednje vreme je sve traženija od strane otkupljivača na inostranom tržištu. Iako se u farmakologiji upotrebljava još od 18. veka, njeno delovanje protiv različitih upalnih procesa, bolova, poremećaja cirkulacije vezanih za traumatske ozlede poput otoka ili uganuća zglobova, tegoba proširenih vena i reumatskih bolesti – postaje sve cenjenije.
U rodu Arnica prisutne su 32 vrste od kojih su u farmakologiji i kozmetičkoj industriji značajne samo dve: Arnica montana (brđanka, gorska moravka ili planinska arnika) i Arnica chamissonis (američka arnika).
Brđanka (planinska arnika) je autohtona biljna vrsta na evropskome kontinentu. U pitanju je zeljasta trajnica, podzemni deo se sastoji od 10-ak cm dugačkog crvenkastog rizoma, obraslog tankim žiličastim bujnim korenjem. Nadzemni deo ima rozetu listova retko prekrivenih sitnim dlačicama i cvetne stabljike visine 30-80 cm sa žutim cvetnim glavicama. Na cvetnim stabljikama javlja se uglavnom 1-3 cvetne glavice.
Cvetanje započinje krajem manja u nižim predelima, dok u višim oko sredine leta. Razmnožavaju se vegetativno, stvarajući nove rozete listova od matične biljke. Voli plalinske livade i pašnjake, kao i delove koji su nastali sečom šuma hrasta i kestena koje karakteriše kisela pH reakcija tla. Može da podnese temperatue do -40 stepeni Celzijusovih i do +35 stepeni Celzijusovih. Voli dosta sunca i traži dosta vlage vazduha.
Lekovitost arnike
U lekovite svrhe najviše se upotrebljava cvet, a pored cveta može da se koristi i čitav nadzemni deo kada je biljka u cvetu. Najčešće se koristi za lečenje povreda, ali to nije jedina primena.
Lekari su tokom vekova propisivali arniku u vidu čaja ili tinkture za bolesti srca, kao i kod smenjit u cirkulaciji zbog slabosti srčanog mišića, kao i kod napada nesvestice. Upotreba arnike – brđanke preporučivana je kod akutnih stanja, akutne srčane slabosti, samo tokom kratkog vremenskog perioda radi poboljšanja dotoka krvi putem koronarnih arterija i stimulacije miokarda, navodi se na sajtu Instituta Dr Josif Pančić.
Najširu primenu proizvodi od arnike imaju u području traumatskih povreda, naročito ubodnih rana ili udaraca, i upalnih procesa infektivnog porekla. Njeni lekoviti sastojci pokazuju antiinflamatorno i analgetsko dejstvo, pa se ekstrakti brđanke koriste u farmaceutskoj industriji za proizvodnju gelova i masti koji se primenjuju u traumatskoj i sportskoj medicini.
Efikasnost tinkture arnike (primenjene u razblaženom obliku, lokalno za grgljanje) dobro je poznata i klinički dokumentovana u tretiranju upale grla, virusne ili bakterijske angine, gingivitisa i afti, obzirom na antiinflamatorno i antibakterijsko dejstvo njenih aktivnih sastojaka.
Evropska Medicinska Agencija, usled velike verovatnoće pojave neželjenih dejstava, u svojoj monografiji posvećenoj preparatima na bazi arnike navodi isključivo mogućnost spoljne upotrebe, dok su za oralnu upotrebu dozvoljeni samo homeopatski preparati na bazi arnike.
Uzgoj arnike
Arnika može da se gaji plantažno na oranicama i tada se koristi kultivar Arbo koji je nastao u Nemačkoj. Zemlju je potrebno obraditi dubokim oranjem u jesen, a zatim na proleće tlo pripremiti za sadnju rasada. Priprema se sastoji od tanjiranja i nekoliko drljanja kako bi se uništio tek iznikli korov. Zatim se rasprostre organski malč od sena koji će svojim razglanjem da obogati tlo organskim, a zatim i mineralnim materijama i smanjiće isparavanje vode i ispiranje hraniva, a ujedno će da poboljša strukturu zemljišta.
Direktna setva se ne preporučuje, jer su veliki gubici semena zbog njegove slabe klijavosti u spoljnim uslovima. Uzgoj rasada u zaštićenom prostoru traje oko 2 meseca.
Tokom uzgoja je neophodno sprovodii suzbijanje korova okopavanjem. Prinosi zavise od uslova uzgoja i starosti useva., a mogu biti 300-1000 kg suvog cveta po hektaru u prvoj godini, a zatim 350-500 kg / ha u drugoj i trećoj godini.
Uspešnost proizvodnje lekovitog bilja direktno zavisi od veze uzgoja, sušenja i čuvanja, jer je jako važno očuvati osnovna svojstva cveta. Drogu treba čuvati u kutijama, paprnoj ili staklenoj ambalaži, odnosno sprečiti uticaj svetla i vlage.
Važna napomena: Primena lekovitih biljaka i/ili lekovitih delova biljaka je informativnog karaktera. Ukoliko imate zdravstvenih problema, trudnica ste ili dojilja, obavezno se prvo konsultujte sa svojim lekarom.
Izvor: Institut „Dr Josif Pančić„, Savetodavna služba, dr. sc. Ines Pohajda, doc. dr. sc. Ivanka Žutić
