U lekovite svrhe koristi se koren sladića, a smatra se da je 40 puta slađi od šećera. Kako se gaji saznaćete u narednim redovima.
Sladić (lat. Glycyrrhiza glabra) je jedna od najstarijih lekovitih biljaka i to ne samo evropske, već i indijske i kineske medicine. To je višegodišnja zeljasta biljka iz porodice mahunarki. Može da naraste do 150 cm visine. Korenov sistem je drvenast, izuzetno snažan i može da se grana do 2 metra u dubinu zemljišta. Unutrašnjost korena ima žutu boju. Listovi su ovalnog oblika, pod prstima grubi i lepljivi. Cveta od juna do jula, a plod je mala, uspravna i pljosnata, bodljikava, srvenosmeđa mahuna koja sadrži 2-4 semenke.
Raste pored reka na peskovitom i glinovitom zemljištu. Stanište mu je u Sredozemlju, a u Srbiji se retko sreće, pa se preporučuje uzgoj.
Lekovita svojstva sladića
U narodnoj medicini, sok sveže biljke sladića koristio se kao sredstvo za lečenje čira na želucu, a suvi koren kao sastojak čajeva za regulisanje varenja. Novija naučna istraživanja potvrđuju protivupalno dejstvo sladića, njegovo povoljno dejstvo na jetru i uticaj na inhibiciju rasta ćelija tumora prostate. Više o lekovitim svojstvima ove biljke možete pročitati u članku Sladić – Slatki koren zdravlja.
Dodatne koristi
Osim što ima lekovita svojstva, sladić, kao i sve mahunarke, ima zadebljanja na korenu i vezuje atmosferski azot čime popravlja kvalitet zemljišta i obogaćuje ga azotom. Takođe, zbog snažnog i razgranatog korena, sladić se koristi na zemljištima sklonim eroziji. Pored navedenog, ne treba zanemariti činjenicu da je reč o medonosnoj biljci, što je značajno za oprašivače poput pčela.
Uzgoj sladića
Sladić najbolje uspeva na peskovitoj ilovači. Ne voli previše vlažna tla. Zasenu ne podnosi. Lako prezimljava u našim agroekološkim uslovima. Pre setve zemlju treba duboko poorati kako bi koren mogao lepo da se razvija. Može da se đubri stajnjakom ili mineralnim đubrivima. Predsetvena priprema se sprovodi neposredno pre setve/sadnje.
Uzgoj sladića počinje setvom semena ili rasađivanjem delova korena, odnosno, sadnjom reznica dužine 30-ak cm. Reznice se polažu na dno brazde dubine 10-ak cm, a onda se zatrpaju. Mogu i da se naprave jamice u koje se reznice polažu vodoravno i zatrpavaju. Međuredno rastojanje je oko 100 cm, a između biljaka oko 50 cm.
Sadnja može da se izvede u proleće i u jesen. Prihrana se obavlja samo ako je reč o baš siromašnom zemljištu i to u prvoj godini gajenja u količini od 150 kg/ha kompleksnog NPK đubriva. Zalivanje je neophodno samo ako nastupe ekstremne suše. Uništavanje korova je najvažnije u prvoj godini, a svake godine na kraju vegetacijske sezone potrebno je da se uklone jednogodišnja stabla.
Koren se vadi za vreme cvetanja ili kada se stabljike usuše od biljaka koje su stare minimum 3 godine. Nakon vađenja režu se na komade od 20-ak cm, peru, čiste i suše na vazduhu. Za kilogram suvog, potrebno je 3-4 kg svežeg korena.
