Sve više postajemo svesni potrebe za zdravim načinom života i zdravim namirnicama. Uz vežbanje, pazimo i kako se hranimo. Ono što nam nudi organska hrana su namirnice koje je naš organizam sposoban da prepozna i razgradi.
„Što se tiče organske proizvodnje, to je ono što je našem organizmu najbliže, to je ono kako smo mi evolutivno se hranili i hrana kakva je nakada bila. Tako da je neosporno mnogo bliža i mnogo korisnija i iskoristljivija našem organizmu. Međutim, ono što je varka za svakog potrošača je taj estetski momenat i to je ono što diktira odabir namirnice. Na konvencionalni način proizvedene namirnice su mnogo lepše, količinski može da se mnogo više proizvede, pa je to i na neki način i ekonomski problem“ – objašnjava Milanka Aracki Jović, savetnica za hrono ishranu.
Organska hrana – hrana kakva je nekad bila
Hrana koju unosimo u organizam ima pre svega ulogu da nam obezbedi nutritiente koji su važni za naš rast, razvoj i koji obezbeđuju energiju da bismo neometano funkcionisali. Nerazgradiv ostatak koji se zadržava u organizmu trebalo bi da bude sveden na minimum.
„Pesticidi mogu biti i organskog porekla, mogu biti i biološki, međutim vrlo često se koriste oni koji su hemijski, sintetski proizvedeni i oni mogu delovati kao toksin za naš organizam. To nije više zdastveno bezbedna hrana, to je hrana koja je zagađena. Neosporno je da na to organizam reaguje kao na nešto što mu ne prija, što je strano.“
„Vrlo često imamo alergije na namirnice koje su nekada bile veoma zastupljene u ishrani, međutim sada prave zdrastvene tegobe upravo zbog tog tretmana. Kontinuitet unosa zdrastveno nebezbedne hrane dovodi najčešće do poremećaja u endokrinom sistemu.“
„Svedoci smo da sve više problema ima sa plodnošću, problema sa štitnom žlezdom, sve je rasprostranjeniji karcinom svih vrsta i to je ono što nas ipak treba upozoriti i da nas osvesti da nešto ne radimo dobro.“
„Zagađen je vazduh, na to na žalost ne možemo da utičemo, ali možemo da utičemo na hranu koju unosimo, ako već ne možemo da proizvodimo sami, onda treba da se ipak malo raspitamo. Postoje proizvođači organske hrane koji su tu blizu nas, samo se treba malo pozabaviti time“ – ističe Milanka Aracki Jović.
Trikovi koji ne donose željene rezultate
Trikovi koji se često primenjujemo u našim domovima da bismo hranu učinili bezbednijom za upotrebu, poput potapanja voća i povrća u vodu ili rastvor sode bikarbone, te termičku obradu ne donose željene rezultate u krajnjoj liniji.
„Mi tremičkom obradom možemo da učinimo hranu bezbednijom, ako je u pitanju meso pa da se tu unište neki paraziti, ako postoje virusi, bakterije, to da i to je dobro. Ali to što se tiče hemijski tretirane hrane, te supstance ostaju u hrani i nakon termičke obrade, ostaju i nakon pranja, naročito ako se biljka tretira od samog početka, semena ili od klice. Sve vreme tokom rasta i razvoja je ta hemijska supstanca unutar te biljke“ – navodi Milanka Aracki Jović.
Herbicidi i pesticidi ipak ostaju
Herbicidi i pesticidi iz voća i povrća kojem je njima tretirano ostaju u našem organizmu i vremenom narušavaju njegov balans.
„Taloži se najčešće u masno tkivo i od drugih živih bića na primer životinja, riba. U masno tkivo i u gonade, znači u polne žlezde se najviše talože i teški metali i pesticidi i sve te hemijski loše supstance.“
„Sada se ne savetuje i ne preporučuju, upravo iz tih razloga, da se jedu iznutrice ili gonade životinja. Naravno, ukoliko postoji organska proizvodnja i ukoliko se životinja hrani bezbednom hranom onda nije problem da jedete džigericu ili nešto od iznutrica, ali u suprotnom to više nije preporuka“ – napominje Milanka Aracki Jović.
Organska poljoprivreda je sistem i vodi računa o zdravlju, ne samo ljudi već i zemljišta i ekosistema. Oslanja se na ekološke procese i u diverzitet i u cikluse prilagođene lokalnim uslovima.
Metode koje se koriste u organskoj proizvodnji podrazumevaju primenu prirodnih postupaka i sredstava, a ograničavaju ili potpuno eleminišu upotrebu sintetizovanih sredstava, te biljke gajene na ovakav način daju zdrastveno bezbedne plodove.
