Jedni od prvih i najvećih organskih proizvođača kod nas su Vozari. Dok su oni svoju proizvodnju sa neobičnih povrtarskih vrsta prebacivali na organske principe, brojni novosađani su upravo od njih učili o tome šta su to organski proizvodi.
„Ranije je možda bilo lakše, zato što sam prodavao na pijaci i ljudi su direktno sa mnom komunicirali, sad je malo drugačije, jer se proizvod kupuje u marketu i samo vas brani taj sertifikat koji je izložen“ – kaže Vladimir Vozar, organski proizvođač iz Kisača.
Prilagođavanje potrebama tržišta
Put od malog proizvođača koji svoje proizvode plasira na pijačnim tezgama, pa do proizvođača koji namiruje potrebe koje zahtevaju kupci u velikim super marketima nije lak. Veliko tržište zahteva da na njemu budete prisutni sa određenim proizvodima bez obzira na sezonu, a zahteva i mnogo planiranja i količine koje mogu da zadovolje potražnju.
„Zavisi kakav ste proizvođač, ako ste sa dva do tri hektara onda morate planirati pijacu, neku izložbu, organsku pijacu. Nemojte ulaziti u velike sisteme jer nećete dobro proći. U tom slučaju morate biti konkurentni, morate imati velike količine. Dok za veće proizvođače od pet hektara pa na više predlažem da uđu u velike sisteme, ali ne u sve iste kao ostali organski proizvođači, treba rasporediti“ – rekao nam je Vladimir Vozar.
Uvek problematično pitanje radne snage
Vozari obrađuju površinu od 14 hektara, ali kako Vladimir kaže to varira, jer nije sva zemlja u njihovom vlasništvu već u zakupu. Da bi se sve povrtarske kulture koje gaje, na vreme posejale, posadile, oplevile i obrale, neophodna je radna snaga koja odavno prevazilazi članove porodice Vozar.
„To je sad jedan od glavnih problema. Mnogo ljudi odlazi u inostranstvo, a veoma je važna kvalitetna radna snaga. Trenutno zapošljavamo 15 stalnih radnika i obezbeđen im je posao preko cele godine. Zato je veoma važno planiranje u poslu, i to je jedna od bitnih stavki planiranje radne snage, koja je dosta skupa, a to morate ukalkulisati u jedan proizvod i da li će se sve to uklopiti u taj veliki sistem, market u koji ćete ući. Kad imate veliku količinu jako je važno to i prodati“ – kaže Vladimir Vozar.
Sve počinje od rasade
Vozari uglavnom sami obezbeđuju semena, a ono što ne ostvare sami kupuju od domaćih proizvođača ili kupuju na sajmovima, a biraju austrijski ili italijanski semenski materijal.
„Jedino specijalno kao što su kupusnjače onda moramo nabaviti iz Austrije da budu sigurno organik. Od rasade vam sve počinje, ukoliko proizvedete zdravu rasadu vi ste odradili 50% svog posla. To je najvažnije.“
„Takođe je bitno provetravanje rasadnika, jer ukoliko se ne bi provetravalo dolazi do gljivičnih oboljenja i onda već imate problema. Zaštitu ne koristimo u rasadniku, zbog drugih biljaka, ali može se samo za samoojačavanje u vidu određenog dozvoljenog đubriva, ali izbegavamo i to.“
„Jako je važno da bude zdrav koren, da nema oboljenja, da je razvijen. Često se dešava usled velike vlažnosti da lisne vaši napadnu u rasadniku, međutim imamo tu kombinaciju začinskog bilja u proizvodnji koja deluje zaštitno“ – kaže Vladimir Vozar.
Organska proizvodnja na otvorenom polju
Vozari ne prave rasadu rano, jer je njihova proizvodnja na otvorenom polju, plastenik koriste kao rasadnik, a martovske varljive temperature rešavaju dogrevanjem na struju, što može da bude izuzetno visok trošak.
„Ako mi rano pristigne rasada onda nemam gde sa njom, ukoliko su vremenski uslovi nepovoljni. Međutim ipak ide napolje, ali pokriva se Agrilom i posle mesec dana otkrivamo i dalje posao nesmetano funkcioniše. Sprema se za prodaju, salata je prva, pa keleraba, te kupus i brokoli“ – kaže Vladimir Vozar.
Vladimir kaže da izbegavaju đubrenjem stajnjakom jer onda imaju veliki problem sa korovom. Upravo zbog toga pribegava zelenišnom đubrenju i to uglavnom radi sa spanaćem.
„Dva puta se bere spanać, treći put ga zaoremo, pustimo da naraste otprilike 30 cm, kad je najbujniji i kada bi najviše trebo da zaradim ipak ga zaorem jer sam pronašao računicu da će mi ostaviti najviše azota i fosfora. Grašak je na drugom, a spanać i blitva su na prvom mestu gde su najviše zastupljeni azot i fosfor. Premda je grašak nerentabilan, jer ga beru kombajni i jednostavno se ne isplati u ovoj proizvodnji“ – savetuje Vladimir Vozar.
Iako Vozari plasiraju svoju robu u velike markete zadržali su tezge na beogradskoj Kalenić pijaci i pijaci u Bloku 44, dok novosađani njihove proizvode mogu da kupe na Limanskoj, Detelinarskoj i Ribljoj pijaci, te na različitim izložbama. Kako sam Vladimir kaže tamo gde su počeli, tu planiraju i da završe.
